У задњих мјесец на улицама Сарајева, али и других бх. градова уочен је све већи број миграната међу којима има и малољетника. Из хуманитарних организација, које свакодневно дијеле оброке мигрантима, кажу да прилив миграната углавном долази из кампова у Србији. Због сложене политике у Босни и Херцеговини и даље само два кантона носе терет мигрантске кризе: Кантон Сарајево и Унско сански кантон.

Само у Кантону Сарајево има више од хиљаду миграната који спавају вани или у напуштеним објектима или пак испод мостова. У посљедњих мјесец дана уочен је повећан број малољетника међу мигрантима у Кантону Сарајево.

Око двадесет миграната затекли смо испред куће Азре Велагић-Мацић гдје су чекали свој данашњи први оброк. Сви они немају кров над главом. Они, који су “боље среће” успију испросити нешто новца како би платили себи преноћиште у неком од сарајевских хостела. У Кантону Сарајево око 1.300 миграната је без смјештаја, каже нам Азра. Позива све добре људе да донирају храну, обућу, одјећу и вреће за спавање како би лакше преживјели зиму.

Призори који свједоче о тешком животу миграната могу се видјети и на ријеци Жељезници у Сарајеву, гдје се упркос температури испод нуле, мигранти купају и перу своју гардаробу. Шта радити са мигрантима? Да ли су добро дошли? Све су ово питања која су подијелила босанскохерцеговачко друштво. Новинарка Ниџара Ахметашевић тврди да су медији, који су под утицајем одређених политика, утицали на негативну слилку о мигрантима. Незнање и некомпетенције политичких структура највећи су проблем, додаје.

Иако су мигранти распрострањени широм Босне и Херцеговине, два кантона носе највећи терет мигрантске кризе, Кантон Сарајево и Унско-сански кантон, рекао је Селмо Цикотић позивајући се на годишњи извјештај за 2019. годину.

Тачан број миграната у Босни и Херцеговини ипак се не зна, оно што се зна јесте да их нико не жели. Недовољан број граничних полицајаца који би контролисали посебно источну границу Босне и Херцеговине омогућава све већи број илегалних улазака у БиХ.