У част открића Mycobacterium tuberculosis, узрочника туберкулозе, које је 24. марта 1882. године објавио др. Роберт Кох, овај датум широм свијета обиљежава се као Свјетски дан борбе против туберкулозе.

Свјетски дан борбе против туберкулозе пружа прилику за подизање јавне свијести о поражавајућим посљедицама туберкулозе по здравље, социјалну заштиту и економију и о потреби за појачавањем глобалних напора у правцу окончања епидемије.

Према подацима из Глобалног извјештаја СЗО о туберкулози за 2020. годину, у Босни и Херцеговини регистровано је 580 обољелих од туберкулозе, од тога 535 нових случајева. Плућна туберкулоза била је најчешћи облик туберкулозе, а највећи број обољелих од туберкулозе евидентиран је у старосној скупини од 55-64 године.

Сваке године у свијету 10 милијуна људи оболи од туберкулозе. Иако је ријеч о болести која се може спријечити и излијечити, туберкулоза доведе до 1,5 милијун смртних исхода годишње што је сврства у ред најсмртоноснијих заразних болести. Такођер, туберкулоза је водећи узрок смртности код особа које живе с ХИВ-ом, а значајно доприноси и антимикробној резистенцији.

Према процјенама Свјетске здравствене организације (СЗО), око једне четвртине свјетске популације зарази се бактеријом туберкулозе, а само 5-15% њих развије активну туберкулозу. Остали имају инфекцију, али нису болесни и не могу пренијети болест. И инфекција туберкулозом и само обољење изљечиви су уз помоћ антибиотика.

Активности СЗО у вези с обиљежавањем Свјетског дана борбе против туберкулозе ове године проводе се под слоганом ‘Сат откуцава’ подсјећајући свијет да понестаје времена да се дјелује на испуњавању обавеза које су преузели свјетски лидери у циљу окончања туберкулозе.

Ово је од пресудне важности у контексту пандемије КОВИД-19 која је угрозила напредак у правцу окончања туберкулозе, као и за осигурање праведног приступа превенцији и њези у складу са смјерницама СЗО о остваривању универзалне здравствене покривености.

Пандемија КОВИД-19 изазвала је поремећаје у пружању основних услуга обољелим од туберкулозе, посебно погодивши неке од насиромашнијих земаља у свијету које су иначе под највећим ризиком од туберкулозе. Због тога је СЗО упутила апел земљама да, као свој кључни приоритет, поставе постизање универзалне здраствене покривености у циљу осигуравања основних услуга за обољеле од туберкулозе и свих осталих болести.

Неке земље већ су предузеле кораке у правцу ублажавања утицаја КОВИД-19 на пружање ових услуга, као што су јачање контроле инфекције, шира употреба дигиталних технологија за савјетовање и подршку на даљину и пружање превентивних услуга и услуга његе у вези с туберкулозом у домовима обољелих.

У наведеним условима поставља се као императиве интензивирање заједничких активности које ће осигурати довољно јаке програме туберкулозе да пруже потребне услуге у току било какве ванредне ситуације и трагање за иновативнијим начинима како да се то постигне.

С тим у вези је и 10 приоритетних препорука из Извјештаја Генералног секретара УН-а за 2020. годину земљама чланицама које захтијевају активирање лидера на највишем нивоу и мултисекторске активности у циљу хитног смањења смртних исхода од туберкулозе, повећање финансирања, напредак у правцу универзалне здравствене покривености за превенцију и његу обољелих од туберкулозе, рјешавање отпорности на лијекове, те промоцију људских права и интензивирање истраживања у области туберкулозе.