Свјетска кардиолошка федерација је 2000. године установила обиљежавање Свјетског дана срца – 29. септембра са циљем подизања свјесности људи широм свијета о кардиоваскуларним болестима, међу којима су и мождани и срчани удар, који су водећи узроци смрти и инвалидитета у свијету.

Завод за јавно здравство Кантона Сарајево (ЗЗЈЗ КС) се активно укључује у обиљежавање овог значајног датума са циљем подизања свјесности становништва о значају превенције у спречавању ових обољења.

У свијету је у 2016. години од кардиоваскуларних болести умрло 17,9 милиона људи. Процјењује се да ће глобално на годишњем нивоу до 2030. године кардиоваскуларне болести бити узрок смрти за 30 милиона људи.

На подручју Кантона Сарајево у петогодишњем периоду (2014-2018.) од кардиоваскуларних обољења умрле су 8.884 особе. Кардиоваскуларна обољења су као и у свијету водећи узрок смрти становништва Кантона Сарајево. У 2019. години према Извјештају о болестима и стањима утврђеним у примарној здравственој заштити у Кантону Сарајево регистрирано је 62.209 обољења које спадају у скупини кардиоваскуларних болести.

Сваке године обиљежавање овог значајног датума одражава кључна питања која се односе на здравље срца и превенцију кардиоваскуларних болести. У времену када се суочавамо са пандемијом COVID-19 посебно важно здравствено питање су обољели од кардиоваскуларних болести који спадају у вулнерабилну – рањиву скупину код којих се у случају COVID-19 могу развити компликације болести и тежа клиничка слика.

Већина кардиоваскуларних болести, као и већина пријевремених смрти чији су узрок ове болести, могу се спријечити усвајањем здравих стилова живота и контролом фактора ризика за оболијевање.

Фактори ризика на које можемо утицати и држати их под контролом како бисмо превенирали кардиоваскуларна обољења или спријечили погоршање и компликације су: пушење, физичка неактивност, неправилна исхрана, прекомјерна тјелесна тежина, повишени крвни тлак, повишене вриједности масноћа и шећера у крви, прекомјерна конзумација алкохола, континуирана изложеност стресу, аерозагађење и онечишћење околиша.

Бројна истраживања рађена у свијету доказују да је одабир нездравог животног стила повезан са убрзаним развојем и напредовању кардиоваскуларних болести посебно ако укључује више фактора ризика, при чему два или више фактора ризика умножавају своје негативне учинке.

Програмима промоције здравља и превенције могуће је значајно смањити, према неким истраживањима чак и до 50 посто, пријевремену смртност и инвалидност од кардиоваскуларних болести. Усвајање здравих животних стилова – непушење, правилна исхрана, редовна физичка активност има позитиван утицај на смањење фактора ризика за настанак и развој кардиоваскуларних болести.

Ове године Свјетски дан срца, обиљежава се под слоганом “Користи срце да побиједиш болести срца”.

Свјетска здравствена организација као учинковит начин борбе против кардиоваскуларних болести препоручује стратегије које обједињују популацијски приступ уз здравствено-промотивне интервенције, као што је нпр. учинковита политика контроле духана и здравствено-превентивне интервенције – примарна и секундарна превенција усмјерене на ризичне групе и појединце са успостављеном дијагнозом.