Право на приступ информацијама кључан је дио Опће декларације о људским правима према којем свако има право на слободу мишљења и изражавања, на слободан приступ информацијама те да од јавних институција захтијева информације од јавног значаја, чиме се осигурава транспарентно и учинковито управљање јавним ресурсима.

Право на приступ информацијама у Босни и Херцеговини уређено је законима усвојеним на државној и ентитетској разини. Закон о слободи приступа информацијама у Босни и Херцеговини (ЗОСПИ БиХ) усвојен је 2000. године, а 2001. године усвојени су Закон о слободи приступа информацијама Федерације Босне и Херцеговине (ЗОСПИ ФБХ) и Закон о слободи приступа информацијама Републике Српске (ЗОСПИ РС). У Брчко дистрикту на снази је Упутство за примјену Закона о слободи приступа информацијама Босне и Херцеговине.

“Босна и Херцеговина је била прва држава у регији која је усвојила Закон о слободи приступа информацијама БиХ, а који је у вријеме доношења, садржавао врло прогресивна рјешења. Међутим, земље у регији временом су мијењале своја законодавства, неке од њих су право приступа информацијама унијеле и у устав, а БиХ остала је на нивоу рјешења од прије 20 година. Данашњи ЗОСПИ, између осталог, не препознаје потребу за проактивним приступом информирању грађана. Стога су промјене нужне и неминовне због наших аспирација да се прикључимо породици еуропских земаља,” казао је Драган Ћузулан, државни координатор за реформу јавне управе у БиХ.

Због изузетно сложеног и децентрализираног политичко-административног уређења, БиХ има гломазан државни апарат, те скупу администрацију, што потврђују бројне студије и извјештаји Европске комисије.

“Ефикасан сустав остваривања и заштите права на приступ информацијама представља огледало одговорности и транспарентности власти, стога сам поносна да је Агенција за статистику БиХ једна од четири институције које у потпуности поштују проактивну транспарентност у јавној управи што представља значајан искорак наше земље ка Еуропској унији”, казала је Весна Ћужић, в.д. директора Агенције за статистику БиХ.

Сурадња органа јавне управе с цивилном друштвом, медијима, академском заједницом и синдикатима од круцијалног је значаја у овом процесу.

“Програм јачања јавних институција у БиХ, као дио подршке реформи јавне управе, од 2015. године подржава развој стандарда проактивне транспарентности, изградњу капацитета институција за унапређење транспарентности као и међуинституционалну сарадњу. Укључивањем јавности у процес доношења одлука јача се повјерење грађана у тијела власти и омогућава двосмјерна комуникација на релацији грађани – јавна тијела”, нагласио је Матијас Муле, руководилац пројекта у њемачком ГИЗ-у, који овај пројекат проводи уиме влада Њемачке и Велике Британије.

Значај и резултати проактивне транспарентности у јавној управи у БиХ, као и реформе које представници бх. власти требају реализирати, бит ће разматрани под окриљем онлине-конференције која ће бити организирана у Сарајеву 28. септембра на Међународни дан слободе приступа информацијама који је прогласио UNESCO 2002. године на темељу Европске конвенције о људским правима и темељним слободама те Конвенције о приступу информацијама, саопћено је из Агенције МИТА Груп.