Министри вањских послова Словеније, Аустрије, Чешке и Словачке заузели су се у уторак за међусобну координацију мјера приликом другог вала епидемије коронавируса, како евентуалне рестриктивне мјере не би негативно дјеловале на међусобну сурадњу, особито господарску.

На Брду код Крања у уторак је одржан трећи по реду министарски састанак чланица неформалне регионалне иницијативе “Централ 5”, коју чине Аустрија, Словенија, Мађарска, Словачка и Чешка. Министри вањских послова разговарали су о ситуацији са стањем епидемије Цовида-19, еуропским темама, миграцијама, стању на западном Балкану те догађајима у сусједству Еуропске уније.

Сложили смо се да треба направити све како у случају ширења епидемије не би долазило до додатних, а непотребних ограничења приликом прелажења границе, не желимо понављање оног затварања из првог вала епидемије на прољеће, казао је на заједничкој конференцији за новинаре словенски министар вањских послова Анже Логар.

Додао је како је договорено да се чланице иницијативе о стању са Цовидом-19 и мјерама заштите убудуће усклађују и редовитом дипломатском комуникацијом преко видео-конференција и своје мјере у том смислу усклађују.

“Пред нашим је владама је важна задаћа да оне ситуације које су најрискантније за ширење Цовида-19 ограничимо, но нисмо за поновно затварање граница”, казао је Логар.

Аустријски министар Алеxандер Сцхалленберг казао је да је у интересу свих да у увјетима епидемије не долази до нових баријера и заустављања промета и путовања међу земљама које представљају својеврсну културну и господарску цјелину.

“Сурадња наших држава у средњој Еуропи сада је важнија него икад, а наш заједнички циљ је да не дођемо у ситуацију из почетка травња”, казао је Сцхалленберг, те потврдио да се на састанку разговарало и о стању у Бјелорусији, случају Навални, стању у источном Медитерану, те о приближавању држава западног Балкана Еуропској унији као заједничком интересу иницијативе.

Кад је ријеч о догађајима и изазовима у сусједству ЕУ-а Сцхалленберг је казао да Еуропа о њима мора говорити “једним гласом”, ако жели да се њен глас чује и у Минску и у Москви и у Анкари.

На новинарско питање не дијели ли ЕУ и данас питање миграција, што се показало и у новом случају миграната с Лезбоса, које неке земље не желе примити, Сцхалленберг је рекао да то није случај. Аустрија ће финанцијски помоћи Грчкој као што је и раније чинила, али је одлука о прихваћању миграната и избјеглица “суверено право” сваке поједине државе, а у оквиру ЕУ-а је потребна реформа миграцијске политике, оцијенио је Сцхалленберг.

С таквим стајалиштем о миграцијској политици сложили су се и чешки и словачки министри, Томаш Петричек и Иван Корчок, оцијенивши да се у прихваћању заједничке еуропске политике миграција и азила може доћи до прихватљивог компромиса.

Мађарски шеф дипломације није судјеловао на данашњем састанку иницијативе, чији је први састанак одржан у Бечу почетком ове године.