Словенски премијер Марјан Шарец по други је пут у тједан дана позвао средишњу банку да одустане од рестрикција на потрошачке и стамбене кредите, а прерадикалним те рестрикције сматра и директор највеће словенске банке.

Задње рестрикције средишње банке, донесене преко ноћи, прерадикално задиру у словенски начин живота, казао је директор Нове Љубљанске банке (НЛБ) Блаж Бродњак, пренијела је Хина данас словенске медије.

Примјеном донесених мјера средишње банке, по неким оцјенама, пола њихових комитената губи кредитну способност па би се могли окренути сивом финанцијском тржишту и зајмовима по високим каматама, упозорио је директор највеће словенске банке додавши да се нада како ће се рестрикције промијенити и да ће се наћи “адекватна рјешења”.

Нови критерији за одобравање потрошачких кредита значе, по његовим ријечима, да умировљеници с просјечном мировином неће моћи добити кредит, а поготово не они с исподпросјечном, каквих је око 60 посто, а нити велик дио запослених с нижим примањима.

Двије трећине Словенаца има примања испод националног просјека и зато овакво посезање у друштвене и социјалне статусе није требао бити донесено једнострано, казао је Бродњак о начину како је средишња банка донијела нове мјере, не конзултирајући банке.

Средишња банка је с почетком студенога пооштрила увјете за одобравање потрошачких кредита. Од сада се они могу добити на рок не дужи од 7 година, односно на 84 мјесечне рате, а зајмопримцима након отплате рате мора остати најмање 76 посто мјесечног примања.

Средишња је банка мјеру образложила 10-постотном експанзијом потрошачких кредита задњих година и бојазни да би банке могле поновити грешку из раздобља прије глобалне финанцијске кризе, кад су због ненаплативих потраживања завршиле у губицима.

Премијер Марјан Шарец у задњих је тједан дана већ два пута позвао средишњу банку да своје рестрикције модифицира како оне не би погодиле грађане с мањим приходима који без кредита не могу до трајнијих добара те младе који мисле купити стан.

Како преносе словенски медији, процјена је да ће због рестрикција средишње банке око 330.000 људи постати кредитно неспособнима, па се код словенских банака неће моћи задуживати.

Банке и медији упозоравају и на опасност да се они због тога обрате “сивом” финанцијском тржишту, односно каматарима или кредите потраже код банака у иноземству, што би домаћим банкама штетило.