Становници Словеније лани су осјетили 161 потрес с епицентром у самој Словенији те нешто више од двадесет потреса чији су епицентри били изван Словеније, према подацима за 2020. које је објавила државна агенција за околиш.

Најјачи потреси које су Словенци осјетили прошле године били су онај с епицентром код Загреба у ожујку те посебно онај код Петриње у просинцу који се осјетио у већем дијелу земље, али осим узнемирености становништва, посебно у јужним дијеловима Словеније, није изазвао веће штете.

Најјачи “домаћи” потрес лани се догодио код Чезсоче, 17. српња, био је магнитуде 3.9 ступњева и интензитета ИВ ступња по еуропској потресној љествици.

Териториј Словеније налази се на подручју изражене тектонске активности јер се на њему сијеку три тектонске јединице: Алпе, Динариди и Панонски базен, а већина Словеније лежи на мањој јадранској плочи.

Потресно су према оцјенама словенских сеизмолога и геолога најугроженија подручја Љубљанска котлина, Идријска и Церкљанска брда, котлина између Брежица и Кршкога те подручје уз ријеку Сочу.

Само у прошлом стољећу на подручју данашње Словеније забиљежено је 13 потреса с интензитетом изнад ВИИ ступња по еуропској потресној љествици, што значи да су узроковали већу материјалну штету.

Након недавног потреса у Петрињи предсједник владе Јанез Јанша за 2021. је годину најавио опсежну вјежбу структура цивилне заштите у случају јачег потреса.

Један од најјачих потреса који је погодио Словенце био је онај који је за Ускрс 1895. године порушио већи дио Љубљане. Тада је у потресу смртно страдало седам људи, а још неколико жртава било је у несрећама приликом акција спашавања и рашчишћавања рушевина.

Љубљански “ускрсни” потрес догодио се 14. травња 1895. у 20 сати и 17 минута, имао је епицентар на дубини од 16 километара, те магнитуду 6.1, а иако је штете изазвао у радијусу од 50 километра, највеће људске и материјалне штете забиљежене су у Љубљани.

О његовој снази говори и податак да су удар љубљанског потреса осјетили становници Беча, Ассисија и Фирензе у Италији, па чак и грађани Сплита.

Љубљана је тада имала око 31.000 становника који су живјели у око 1400 зграда, ниједна није била виша од 4 ката. Десет посто грађевина у потресу је било срушено или оштећено до те мјере да су се морале рушити.

Управо након потреса почела је грађевинска ренесанса Љубљане и њеног средишта, каквог данас познајемо, а које би у случају потреса било међу најугроженијима јер се ради о зградама и објектима под различитим разинама заштите културне и материјалне баштине, а грађени су у вријеме кад нису постојали данашњи строги протупотресни критерији градње.

Неке недавне анализе говоре да би у случају да Љубљану сада погоди потрес јачине ВИИ ступњева посљедице биле такве да би десет посто становника требало привремени смјештај јер би њихови станови и куће били оштећени или срушени до те мјере да не би били погодни за становање.

Уз стари центар града, осјетљивијим на потресе због подлоге на којој се налазе сматра се још неколико четврти и дијелова Љубљане, као што су Пруле, Барје и Подутик.

Статичка и протупотресна стабилност зграда овисна је о томе кад су настале, а добар је дио града подигнут прије 1965. кад су се у тадашњој Југославији, након трагичног потреса 1963. у Скопју, у грађевинарству законом увели нови и строжи стандарди.