Само задуживање код ММФ-а не представља проблем, од пресудне је важности гдје се тај новац инвестира, да ли иде у инвестиције које могу да се оплоде или иде у потрошњу, каже гувернер Централне банке БиХ, Сенад Софтић у разговору за БХТ1 уживо.

Босна и Херцеговина има довољно новца, каже први човјек Централне банке БиХ, гувернер Сенад Софтић:

“Имамо довољно новца у Централној банци БиХ. Наше девизне резерве су 13,5 милијарди КМ тренутно. Оне су инвестиране на сигурнан и стабилан начин у хартије од вриједности земаља Еуропске уније, централних банака и других комерцијалних банака високог рејтинга.У сваком тренутку можемо да их повучемо, уколико буде потребе, каже Софтић.

Што се тиче конвертибилне марке, свака новчаница и кованица које су штампане и пуштене у оптицај су покривене у еурима. И све оно што Централна банка БиХ гарантира својим депонентима,власницима депозитних рачуна у Централној банци и депонентима комерцијалних банака и ово што имамо у оптицају готовог новца у потпуности је покривено девизним резервама:

“Конвертибилна марка је у потпуности стабилна, конвертибилна и немамо разлога да бринемо о њој, у ствари грађани то знају и имају повјерења”,каже гувернер Централне банке БиХ.

О томе постоји ли могућност да се штампа више новца, Софтић каже како је на почетку пандемије било притисака да Централна банка уради нешто што није у њеном мандату

“Између осталих, било је и то да емитујемо више новаца него што можемо. Валутни одбор и не дозвољава штампање новца, у овом случају то би значило да штампамо без покрића”, каже Софтић.

Девизне резерве БиХ су, каже Софтић, у поређењу са сусједним земљама “оптималне за БиХ”. Спомиње Хрватску која има дупло веће резерве од БиХ, али толико је и њена економија развијенија.

Коментаришући смањен прилив новца из дијаспоре, Софтић каже како дзнаке из иноситранства чине негдје око 9 посто БДП-а, и опале су за неких 213 милиона првих 6 мјесеци ове године.

“Не мислим да је то драстично. То је неких 10 посто укупних дознака. Ниво пензија које добијају наши грађанин идентичан је као и прије. Очекиван је овај пад, није драматичан, више је реалан, с обзиром на то да и они који упућују дозанке имају вјероватно проблема. БиХ је била пета земља по учешћу дијаспоре у БДП-у. Дошло је до пораста дознака путем легалних канала, путем легалних финансијских токова, тако да је и то добро.Наши грађани нису могли путовати него су слали новац легалним путевима”, каже Софтић.

Када је ријеч о кредитима ММФ-а ,Сенад Софтић каже како су они потребни за токове који су неопходни да се побољша потрошња,односно потражња на финансијским тржиштима Босне и Херцеговине, да се изврши потпора пројектима јавне потрошње , за инвестиције и буџете појединих влада:

“Аранжмани са ММФ-ом, а ми смо у преговорима и са Еуропском унијом о аранжману од 250 милиона – имају одређене увјете према носиоцима власти, да се изврше одређене структурне реформе. Само задуживање не представља проблем, ми обично користимо критериј јавног дуга у односу на друштвени бруто производ јер је тај наш однос најнижи у регији. Од пресудне је важности гдје се тај новац инвестира, да ли иде у инвестиције које могу да се оплоде или иде у потрошњу, тако да то само, како народ каже “зачепљава неке рупе”.

О паду БДП који је узрокован пандемијом, Софтић каже да постоје разне пројекције:

“Колико ја имам информацију, сутра ће ММФ изнијети нове пројекције,тако даје незахвално говорити. Ми у ЦБ говоримо о минус 5 до 6 посто. Дефинитивно, сви ћемо осјетити посљедице пандемије”,каже Софтић.

Током првог таласа пендемије економија и привреда биле су доведена у стање потпуне затворености.

“Стале су потрошња и потражња и Централна банка се суочила са изазовима, великом потражња са депозитима, тражење готовог новца.Чим се економија отворила,дошло је до релативног пада потражње, сада је релативно добро стање, што се тиче финансијског сектора”, каже гувернер Централне банке БиХ.

Сенад Софтић је говорио још о девизним резервама БиХ, мораторијима комерцијалних банака, кредитном рејтингу БиХ…