Од прошлог јула није завршено ниједно суђење за геноцид у Сребреници, а подигнута је само једна оптужница – против Миломира Савчића. Пред домаћим, али и судовима у Хагу, и другим земљама досад је осуђено 47 особа на више од 700 година затвора и четири доживотне казне.

И 25 година послије, породице трагају за још више од хиљаду страдалих.

Фазила Ефендић се 2002. године вратила у своју кућу, у Поточаре код Сребренице. Сваки дан гледа нишан мужа Хамеда, који је био међу првим идентификованим жртвама геноцида, те нишан сина Фејзе којег је укопала тек 2013. године.

“Немам више ријечи како да опишем тај бол, ту тугу кад тражите кост по кост по гробницама, сваку новоотворену гробницу сам посјетила, видјела гледала”, каже Фазила Ефендић, предсједница Удружења “Мајке Сребренице”.

До сада је идентификовано готово 7.000 жртава геноцида, а њихови посмртни остаци пронађени су у чак 94 масовне гробнице, подаци су БИРН-а. Један од највећих масакра сребреничког геноцида почињен је 13. јула у Земљорадничкој задрузи Кравица, гдје је пребачено између 1.000 и 1.500 Бошњака, на које су пуцали припадници Специјалне јединице те у складиште убацивали ручне бомбе.

“Кад су у питању гробнице у којима су пронађени посмртни остаци жртава геноцида, они су пронађени у 84 масовне гробнице од тог броја 51 је била примарног карактера, 39 је било секундарних гробница ту су биле три јаме и једна површинска гробница, посмртни остаци су пронађени у више од 1000 појединачних или заједничких гробница”, каже Емза Фазлић, Институт за нестале БиХ.

Посљедње пресуде за геноцид у Сребреници изречене су 2019. године. У Хагу је на доживотни затвор осуђен Радован Караџић, некадашњи предсједник РС, а пред Судом БиХ осуђен је Остоја Станишић, бивши војни командант у Петковцима у Зворнику. До сада су Хашки трибунал и судови у региону осудили више од 45 особа на више од 700 година затвора и четири доживотне казне. У Хагу се очекује још једна правоснажна пресуда пред Механизмом за међународне кривичне судове Ратку Младићу, која је требала бити изречена ове године, али је због његовог здравственог стања и
пандемије одгођена.

“Ми већ годинама видимо да је јако мали број оптужница подигнуто за геноцид у Сребреници, дакле по једна годишње или ниједна већ трећу годину. Са друге стране, имамо већи број оптужница која се подижу, које су мање комплексне и мање хитни предмети који би сасвим сигурно требали подизати друга тужилаштва, а не Тужилаштво БиХ”, каже Денис Джидић, уредник БИРН-а.

Упркос томе што је ревидирана, а није усвојена, важећа стратегија о ратним злочинима која траје до 2023. године налаже Тужилаштву БиХ да се фокусира на најосјетљивије предмете, а то су свакако они који се односе на геноцид у Сребреници.