Гости посљедњег октобарског издања емисије Коначно петак БХТ1 били су истакнути умјетници Влатко Стефановски, Емир Хаџихафизбеговић и Маја Салкић. За нашу телевизију су говорили о изазовима са којима се умјетници суочавају током пандемије коронавируса, те колико новонастала ситуација утиче на њихове каријере.

“Ја се нервирам око ствари које могу промијенити, о стварима које не могу промијенити одлучио сам да уопште не размишљам. Ја не могу да ријешим ову ситуацију, ову пандемију. Једино што могу је да пробам да се сачувам и да останем здрав”, казао је гитарски виртуоз Влатко Стефановски који се за Коначно петак јавио из Скопља.

Легендарни гитариста додаје како своје ментално здравље чува слушајући старе роцк класике.

“Ево малоприје сам слушао цијели албум Chucka Berryja, прије њега албум Howlina Wolfa, као контра вијестима које гледам сваки дан. Значи, покушавам да останем нормалан у глави колико је то могуће и да у миру сачекам неко боље вријеме када ћу своју активност, професију и умјетност кренути даље да показујем свијету”, каже Стефановски.

Ексклузивно за гледаоце БХТ1 најавио је нови албум “Taftalidze shuffle”, који ће бити објављен наредног мјесеца.

Прослављени бх. глумац и директор Камерног театра 55 Емир Хаџихафизбеговић осврнуо се на тежак статус културних институција у Босни и Херцеговини, чији је рад усљед епидемије коронавируса доведен у питање.

“Мислим да је већ отрцано говорити о атрофији културе која је епилог власти која не разумије шта је култура. Најспомињанија синтагма посљедњих 10 година је Европска унија. Ја заправо мислим да ће границе Европске уније у временима која су пред нама бити омеђене културним идентитетима”, сматра Хаџихафизбеговић.

Неолиберални капитализам који, како каже, из наших земаља у цунамију односи камате, воду, струју, добре љекаре и архитекте, неће тако лако моћи однијети културну сцену једне земље.

“Неће моћи никад однијети из Босне и Херцеговине једног Сидрана, севдалинку, неће моћи из Македоније однијети волшебног Влатка Стефановског, Есму Реџепову и Тошета Проеског. Хрватима не могу однијети Ранка Маринковића, Крлежу, Србима Црњанског, Киша… Ја не могу да вјерујем да се та компаративна предност културног сегмента наших држава не препознаје као излаз. Култура је излаз”, мишљења је Хаџихафизбеговић.

Он наглашава да култура може много више да уради у промоцији једне државе, него њена политика, наводећи примјер Ирске коју су прославили умјетници као што су Joyce, Beckett, Shaw, Wilde и Bono.

Маја Салкић, чланица Сарајевског ратног театра (САРТР), истакла је да је овај ансамбл, упркос пандемији, успио да реализује низ позоришних представа уз једну мини-турнеју.

“САРТР је већ у оном првом валу имао премијеру представе ‘Није то то’, а управо смо се вратили из Београда гдје смо имали четири играња. Тамо су људи мало опуштенији, има наравно ЦОВИД-а али људи и даље живе, што код нас није баш случај јер имам осјећај, као што каже Емир, да нас преузимају примитивизам и паника. На медијима је да филтеришу све ове информације, разумијем да свако има мишљење али свачије мишљење није релевантно”, казала је Салкић.

Говорећи о сналажењу у ситуацији коју свјетски медији називају “ново нормално”, Влатко Стефановски каже да му термин “онлajн” све више смета.

“Ја први пут 1. септембра нисам чуо жагор дјеце на улици. Рекао сам себи: Ово је забрињавајуће. Дјеца не иду у школу, све је онлajн. Тај онлajн служи да би неке компаније озбиљно профитирале од продаје компјутера и продаје онлине импулса. Ја сам старомодан, из прошлог вијека и волим директан контакт са публиком. Уопште немам илузије да ћу ускоро нешто свирати уживо. Чекаћу да све ово прође и да се вратим да наступам пред људима, јер тај директан контакт са публиком је незамјењив”, поручио је чувени гитариста Влатко Стефановски у емисији Коначно петак БХТ1.