Нема прекрајања граница без рата. Чак и ако се о томе неко договори на некаквом дипломатском столу, незадовољства које би такво прекрајање изазвало довело би до нових конфликата. То је домино теорија – пад једне коцкице руши и све остале. А такви ратови нужно подразумијевају изузетно сурове злочине.

Изјавила је ово у разговору за Фену српска хисторичарка др. Дубравка Стојановић, коментирајући вијести да се у неким европским круговима све чешће спомиње да треба “довршити процес распада Југославије”.

Како каже, процес распада Југославије, тако замишљен, нема краја.

“Док год се мијењају границе њима већина неће бити задовољна и имат ће увијек идеју за нови талас распадања и прекрајања. По мени је цио процес трагично постављен тако да нас све заједно држи у сталном конфликту који треба да доведу до неостваривих циљева. Зато томе нема краја, јер се на тај начин могу стварати све мање и мање јединице које ће себе звати државама или ће се стварати веће јединице са амбицијом да остваре велике националне идеје”, рекла је др. Стојановић.

Наглашава да и прво и друго рјесење могу да производе само нова незадовљства и то не само оних који се у томе сматрају оштећеним, него и оних који се сматрају побједницима јер би хтјели да добију више.

“Зато и казем цијела идеја распада Југославије и рата за нове границе била је трагична и њен наставак може да доноси само нове трагедије”, поручила је.

На крају, упитана шта је у ствари трајно рјешење за бившу Југославију, каже да су за њу то само шире интерације у било ком облику који подразумијева и евроспке интеграције.

“И промјена приоритета – развијена умјесто велике дрзаве”, казала је др. Дубравка Стојановић.