Шведски приступ борби против COVID-19 није успио. То што су се надали да ће стицање “имунитета крда” зауставити вирус, очигледно не функционише, закључак је 25 шведских љекара и научника, чије мишљење је пренио USA Today.

Подсјећа се да је Шведска током пандемије корона вируса привукла пажњу свијета због свог “меког” приступа борби против смртоносног вируса – одбачене су ванредне рестриктивне мјере и препоручена самоиницијативна ограничења и употреба маски.

Овај приступ је оцијењен као либералан, а током америчких протеста виђали су се натписи “Будимо као Шведска”, иако је било јасно да гдје год су примијењиване блаже мјере стопа смртности је била већа, преноси Тањуг.

Мотиви одлуке Шведске агенције за јавно здравље да примијени “меки” приступ и данас су дјелимично мистерија.

Неке друге земље, које су у почетку користиле ову стратегију, одустале су од ње, јер се број смртних случајева повећавао, медутим Шведска је остала вјерна свом моделу, а питање је – због чега?

За стицање колективног имунитета потребно је да велики дио популације, пожељно млађих људи буде заражен.

Ово међутим није био званичан циљ Шведске агенције за јавно здравље, али је ипак јавно изречен званичан став да ова врста имунитета може да помогне у сузбијању ширења болести тако да све указује на то да је то ипак био циљ који је агенција жељела да постигне.

Још један доказ у прилог томе јесте да агенција инсистира на обавезном школовању дјеце нижих разреда, да већ дуже вријеме умањује значај тестирања и да је одбила да призна значај асимптоматског ширења вируса.

Ова јавна здравствена установа и даље не препоручује ношење маски у јавности упркос свим доказима њихове ефикасности.

Поједине организације, попут Свјетске здравствене организације, осудиле су “имунитет крда” као стратегију, а извршни директор Здравственог програма WHО-а др. Мajaк Рajан је у мају навео да овај приступ може да изазове бруталну аритметику и наведе на закључак да се људским животима и људској патњи не придаје никакав значај.

Без обзира да ли је “имунитет крда” циљ или споредна појава шведске стратегије, остају чињенице и постигнути резултати који су веома лоши.

Према сазнањима агенције, процјене су да мање од 10 посто Швеђана има антитијела на коронавирус, тако да идеја о “имунитету крда” није успјела.

У Шведској је број умрлих већи него у Америци: тамо је 20. јула забиљежено 556 смртних случајева на милион становника, а у САД-у 425.

У овој земљи је, такођер, страдало четири пута више људи него у свим осталим нордијским земљама заједно, а већ неколико седмица Шведска је међу водећим земљама у свијету када је у питању стопа смртности.

Упркос свему томе, стратегија, званична државна, де фацто остаје иста.

Могуће је да је Агенција за јавно здравље заиста вјеровала да је њен приступ најприкладнији и одржив, као и да ће се у другим земљама, које су увеле оштре рестриктивне мјере и изолацију, десити гори сценарио, па се зато и одустало од увођења озбиљних ограничења.

Можда је неспремност да се призна грешка и преузме одговорност за хиљаде смртних случајева главни разлог што постоји отпор да се уведу фундаменталне промјене.

“У Шведској је ова стратегија довела до смрти, патње и туге, а изнад свега, нема назнака да је национална економија прошла боље него у другим земљама. Тренутно смо остатку свијета дали само примјер како се не треба борити са смртоносном заразном болешћу. Надамо се да ће ускоро бити откривена вакцина, а до тада се држите и не примијењујте шведску стратегију”, поручили су шведски научници.