Представници власти и опозиције у Народној скупштини Републике Српске (НСРС) изнијели су супротстављене ставове о приједлозима одлука о распуштању скупштина општина Рудо и Теслић.

Током вечерашње расправе у Народној скупштини, обратили су се и Рато Рајак, начелник Рудог и Милан Миличевић, начелник Теслића, који очекују да посланици изгласају распуштање скупштина тих двију локалних заједница.

Рајак је рекао да су га посланици владајуће већине упозорили да неће прихватити одлуку о распуштању парламената, јер он и Миличевић припадају опозицији у Републици Српској.

Шеф Клуба посланика СНСД-а у Народној скупштини Игор Жунић је обраћање начелника, који нису опозвани на раније одржаним референдумима, оцијенио политикантским. Навео је да би у том смјеру можда било најпоштеније да се парламенту обратила и друга страна, која је тражила њихов опозив.

Скупштина општине Теслић је на сједници 31. јануара ове године, усвојила одлуку о покретању поступка о опозиву начелника, али одлуку нису подржали грађани на референдуму.

Ни начелник Рудог није опозван, иако је Скупштина општине на сједници 19. новембра 2018. године, на иницијативу групе одборника, усвојила одлуку о покретању поступка његовог опозива.

Закон о локалној самоуправи у Републици Српској прописао је да Народна скупштина може, на приједлог владе, да распусти скупштину, ако након проведеног поступка опозива градоначелник, односно начелник општине не буде опозван.

Размотрен Извјештај Правобранилаштва о раду за 2018.

Народна скупштина размотрила је Извјештај Правобранилаштва Републике Српске о раду за прошлу годину у коме се, између осталог, наводи да је та институција, када је ријеч о ријешених 2.120 парничних предмета чија је вриједност око 316 милиона КМ, добила спор у 992 предмета у вриједности од око 241 милион КМ.

Правобранилац Републике Српске Милимир Говедарица у завршној ријечи након расправе о овом извјештају навео је да је Правобранилаштво унаприједило и превентивно дјеловање када је ријеч о давању препорука и примједби на законска рјешења.

“Давањем нашег мишљења утицали смо на низ законских рјешења с циљем да их у интересу Републике Српске учинимо што бољим и лакше спроводивим у пракси. Трудимо се да у том погледу радимо максимално”, рекао је Говедарица.

Поручио је да ће Правобранилаштво учинити све да дуг било којег предузећа према Републици Српској буде наплаћен.

Правобранилаштво Републике Српске је у 2018. години имало укупно у раду 86.503 предмета из свих области, од чега је неријешено из ранијих година 52.770 предмета, наводи се у Извјештају Правобранилаштва за прошлу годину.

Измјене и допуне Закона о концесијама

Народна скупштина претходно је размотрила Нацрт закона о измјенама и допунама Закона о концесијама, којим се прецизније дефинишу претходне активности надлежних министарстава и свих других органа, јавних предузећа и институција надлежних за издавање одобрења, дозвола и сагласности потребних за реализацију предмета концесије.

Ово укључује и мишљење јединице локалне самоуправе на чијој територији ће се обављати концесиона дјелатност, за концесије које додјељује Влада Републике Српске, наводи се у образложењу овог акта.

Помоћник министра енергетике и рударства Републике Српске Славица Богдановић изјавила је у завршној ријечи о овом нацрту закона да стање у области концесија треба да буде боље.

Она је навела да ће бити размотрен приједлог посланика СНСД-а Илије Таминџије да се у Нацрту закона о измјенама и допунама Закона о концесијама измијене одредбе тако да се соларне електране са фотонапонским ћелијама, инсталисане снаге до 250 киловата, изузму из поступка додјеле концесије.

Богдановићева је навела да су нетачне тврдње појединих опозиционих посланика да Рудник и термоелектрана Станари не плаћају концесиону накнаду, додајући да је по том основу, закључно са септембром ове године, уплаћено више од пет милиона КМ.

Размотрен Нацрт измјена Закона о јавно-приватном партнерству

Посланици су размотрили и Нацрт закона о измјенама и допунама Закона о јавно-приватном партнерству, којим се проширује круг лица која могу бити јавни и приватни партнер, те прописује да у поступку избора приватног партнера могу учествовати домаћа и страна, те физичка и правна лица.

Помоћник министра финансија Републике Српске Радмила Чичковић у завршној ријечи је изразила захвалност посланцима за конструктивну расправу која ће, како је рекла, допринијети доношењу што квалитетнијег приједлога овог закона.

Посланик СНСД-а Драгослав Кабић сматра да је квалитетан предложени нацрт закона којим ће се побољшати јавно-приватно партнерство у Републици Српској.

Током скупштинске расправе, Кабић је рекао да би јавно-приватно партнерство требало развијати од мањих ка већим пројектима, те кроз пилот-пројекте у локалним заједницама.

Посланик СДС-а Томица Стојановић сматра да ће предложени нацрт закона побољшати квалитет јавно-приватног партнерства у Републици Српској и наводи да је постојећи закон неспроводив због великог броја административних баријера.

Он је предложио да у нацрту овог закона буде дефинисан појам јавне инфраструктуре.

Посланик СДС-а Небојша Вукановић сматра да су у Републици Српској склапани проблематични и штетни уговори о јавно-приватном партнерству на штету Републике Српске у здравству, бањалучкој Топлани и Робној кући “Боска” у Бањалуци, те Индустрији алата Требиње.

Вукановић тврди и да су многи уговори о јавно-приватном партнерству тајни.