Годину након што је вршила функцију в.д. директорице Филмског центра Сарајево, Инес Тановић недавно је именована за директорицу те установе, те пуна ентузијазма за предстојећи период планира реализацију бројних пројеката чији је крајњи циљ оживјети тај центар како би он био покретачка снага бх. филмске индустрије али и мјесто едукације младих филмских нараштаја.

“Филмски центар Сарајево, бивша Сутјеска филм, кућа је у којој сам одрастала и као човјек и као аутор. Зато сам врло емотивно везана за све сегменте овог предузећа – за филмска дјела, али и просторије гдје се налазе наше канцеларије у Дженетића чикми (некада “Мала Сутјеска”), као и за бивши филмски студио у Јагомиру”, истакнула је у разговору за Фену новоименована директорица Филмког центра Сарајево редитељица Инес Тановић.

Тановић наводи да је сретна што је Влада ФБиХ одлучила да послуша струку и да је као нестраначки кадар именује на приједлог Удружења филмских радника БиХ, Удружења редитељица и редитеља БиХ, као и Академије сценских умјетности из Сарајева.

Говорећи о до сада урађеном, Тановић наводи да су успјели пресложити и уредити простор у којем се ради да буде функционалан (гријање, санација крова од прокишњавања, детаљна дезинфекција, реорганизација канцеларија) те враћање дугова према порезној управи, радницима, промјена Агенције за вођење књиговодства и друго.

“Онда су на ред дошли пројекти којих је јако пуно до сада реализованих. У сарадњи са Академијом ликовних умјетности и професором Бојаном Хаџихалиловићем и његовим студентима направили смо нови лого ФЦС, као и лого за Фрее кино Валтер и Музеј бх. филма. То су свакако нови пројекти који су заживјели у међувремену и постали мјесто сусрета младих и поред пандемије која нас је успорила у раду. Само Фрее кино Валтер, осим пројекција филмова из нашег фундуса сваког петка, мјесто је феноменалних предавања проф. Фарука Лончаревића “Како читати филм” који је још један од пројеката подржан од Федералног министарства културе и спорта”, истакла је.

Када је ријеч о реализованим активностима Филмског центра, Тановић такође наводи да је урађен и детаљан први Каталог Филмског центра Сарајево у којем су пописани сви играни филмови произведени до 1992. године. Такођер, ту је и ангажман на реконструкцији депоа у Јагомиру “који је био у очајном стању, као да је тек рат завршен”.

“Покренула сам и пројекат писања Хисторије бх. филма, јер је страшно да до данас није написана ниједна таква књига која би све успјехе и домете бх. филма описала у једном значајном дјелу који ће служити и студентима академија, као и свим заинтересованим за нашу најуспјешнију умјетност”, мишљења је Тановић.

Такођер, уз писање Хисторије бх. филма, истиче да је регистрован и Музеј бх. филма који ће бити нуклеус хисторијског и стручног проучавања филмске умјетности у нашој земљи.

Тановић подсјећа да се у депоу Филмског центра чува више од 500 документарних и више од 80 играних филмова.

“У процесу је разматрање проглашења покретног добра Филмског центра Сарајево националним благом након петиције коју сам упутила Комисији за очување националних споменика БиХ”, подцртала је она, додавши да су такођер за подршку аплицирали и Фонду америчких амбасадора за заштиту културног насљеђа.

Директорица филмског центра Сарајево наводи да та институција нема технику на којој би се материјали могли погледати и утврдити њихово стање. Такођер не постоји могућност да се филмови конзервирају, рестаурирају, а да се не говори о томе да се уради колор корекција или корекција тона.

Ако би добили тражена средства Фонда америчких амбасадора, Тановић сматра да би могли набавити технику за дигитализацију, као и могућност да доведу стручњаке за рестаурацију филмских трака.

Она је мишљења да би набавком неопходне технике, те довођењем стручњака из иностранства који би обучавали младе људе на спашавању филмског блага могли би постати регионални центар за дигитализацију.

Говорећи о могућности да се филмови из Филмског центра рестурирају у иностранству, Тановић истиче да професионална рестаурација филмова у иностранству, према понудама које су добијали, износи чак 20.000 еура по филму.

“То су огромна средства и процес јако пуно траје. Зато би било идеално да ми добијемо такву врсту подршке да овдје можемо то радити. Генерацијама смо навикли у БиХ да све иде вани и да тражимо помоћ извана умјесто да ми отварамо центре гдје ћемо креирати нова радна мјеста и гдје ћемо научити наше младе људе како се ради на рестаурацији”, нагласила је Тановић.

Будућност Филмског центра Сарајево види као јако позитивну и проактивну у смислу развијања бх. кинематографије.

“Осим наше задаће да чувамо постојеће филмове, да формирамо збирку Музеја бх. филма, као и радимо на сталној едукацији младих генерација, наша улога треба да буде и у развијању продукције. Тако да је једна од идеја и оснивање продуцентског ХУБ-а у просторијама Студија Јагомир. Због тога у другој фази радова планирамо оспособити све просторије како би се омогућило младим продуцентима, редитељима и сценаристима да организују рад на нискобуџетним филмовима, документарцима, кратким играним и експерименталним филмовима”, казала је Тановић.

Она наглашава да такви програми не захтијевају превелика средства, али могу бити огроман подстицај младима да развијају креативност и формирају се у феноменалне младе ауторе.

“Ускоро отварамо прву изложбу бх. филма у Хисторијском музеју БиХ и у сарадњи са Архивом БиХ и Кинотеком БиХ. То је пројекат на који сам јако поносна и сретна сам што је ову идеју препознала и директорица Хисторијског музеја Елма Хашимбеговић. Покушаћемо том изложбом да дамо пресјек наше продукције од 1947. до 1992. године да би се посјетиоци упознали како је значајна и велика била наша кинематографија, не само у оквирима бивше Југославије већ и шире”, подвукла је.

Радови у простору депоа Филмског центра Сарајево, како наводи Тановић, реализирају се споро јер имају врло мало средстава добијених од Федералног министарства културе и спорта, као и Министарства цивилних послова БиХ. Ријеч је о износу од по 15.000 КМ од та два министарства, намијењена за реновирање зграде од 300 квадратних метара.

“У првој фази ћемо само заштитити филмове од даљњег пропадања, али треба реконструисати и остатак простора за остале активности, треба сам плац од 18.000 квадратних метара оградити, обезбиједити видео надзором и расвјетом. Такођер се на нашој земљи налази још неколико урушених објеката који би се могли јако добро искористити уколико би имали средстава. Свакако је у плану и набавка технике за дигитализацију филмова која би нам омогућила преснимавање наших филмских трака у најсавременији формат и тиме би ти филмови могли бити доступни широм свијета преко сервера који планирамо такођер набавити”, истакла је.

Тановић подсјећа да је проблем и што се филмови налазе у кутијама које су у свијету давно избачене из употребе.

“Нешто филмова је у пластичним кутијама, а већина је у захрђалим металним кутијама тако да је јако тешко рећи у каквом стању се налазе филмови који су тако похрањени више од 40, 50 година. Такођер се доста грађе налази у картонским кутијама што није никаква заштита за филмску траку”, подвукла је.

Тановић истиче чињеницу да су филмови који су у очајном стању спашени само захваљујући некадашњим радницима Филмског центра Сарајево и њиховом ентузијазму. То је, сматра она, довољно да се схвати како одговорни нису радили ништа у посљедњих 25 година да се та филмска грађа спаси од пропадања, пресними и дигитализује.

Коментаришући раније информације да су за простор Филмског центра у Нахореву заинтересовани грађевински лобији, Тановић је навела да није имала у протеклих годину дана никакве информације о томе.

Она истиче да је Филмски центар јавно предузеће основано од Владе Федерације и све везано за тај центар одлучује Влада, односно ресорно Федерално министарство културе и спорта. Истина, наводи Тановић, било је аспирација на ту парцелу одмах послије рата када су се слични студији у регији приватизовали под сумњивим околностима. Сличну судбину је Филмски центар успио избјећи када је основан 2009. године као правни насљедник Сутјеска филма, Студио филма и Босна филма.

“Тако ми данас баштинимо све филмове произведене у оквиру ових продуцентских кућа. Уосталом, тадашњи филмски студио је изграђен радом и средствима филмских радника па не би било ни морално да се то претвори у приватни капитал. С обзиром на то да је Филмски центар Сарајево правни насљедник некадашњих предузећа Босна филм, Студио филм и Сутјеска филм и тиме добио задатак да брине о свим наслијеђеним филмовима, онда је свакако наслиједио и сву материјалну имовину у виду земље и објеката”, закључила је у разговору за Фену директорица Филмског центра Сарајево Инес Тановић.