Исток Босне и Херцеговине, подручје Скелана и Сребренице, познато је по осаћанским мајсторима градитељима. Познати су и по необичном, тајном језику. Посјетили смо Скелане и са потомцима чувених градитеља забиљежили причу о бањачком језику.

Овај језик су измислили, користили и још га понегдје користе мајстори са подручја Осата, који су чувени по својим градитељским подухватима. Ријеч је о тајном језику који су користили за споразумијевање током обављања посла.

РАДИША НЕЂИЋ, осаћански неимар

„То је језик мајсторски, ми смо га звали мајсторски, за сналажење на тим разним пословима гдје радимо. Претпоставимо, на примјер, радим код неког газде и слаба храна, погодимо да буде његова храна и пиће, а оно слабо, онда ми приговарамо како је слаба храна, пиће, слаб стан, ми између себе причамо“.

Осаћански језик нема језичке норме, граматику нити писмо. Данас га познаје мали број мајстора.

МИЛАН СТЕВАНОВИЋ, осаћански неимар

„Слабије је заступљен, изумире у тој генерацији грађевине и грађевинаца, поготово са ових простора“.

Овај тајни језик објелоданио је и заштитио од заборава примаријус доктор Радомир Павловић. Годинама се бавио истраживањем осаћанских обичаја и језика, а истраживање је резултирало рјечником у ком је око 300 ријечи.

Прим. др РАДОМИР ПАВЛОВИЋ, истраживач и аутор “Бањачког рјечника”

„Сакупљао сам ријечи од више од стотину људи, да бих након неколико година издао овај рјечник неимара и мајстора са ових простора, којима су се бавили и прије Другог свјетског рата културни ствараоци БиХ, али сам примијетио да нико од њих то није сабрао у један рјечник“.

Бањачки говор кандидован је на УНЕСКО репрезентативну листу нематеријалне културне баштине човјечанства. Како је за БХТ1 речено у државној комисији за сарадњу са УНЕСЦО-м, још се чека званична потврда и уврштење на листу.