Смањена производња текстилних производа, доводи ову привредну грану пред колапс. Мјере уведене ради сузбијања ширења пандемије већ су довеле до затварања микро предузећа, док су поједини извршили реорганизацију производње да би опстали. Ако се настави досадашњим темпом, могло би доћи и до масовнијег отпуштања радника.

Губици уговорених послова у текстилној индустрији, а као посљедица пандемије коронавируса, довели су до значајно смањеног извоза свих готових текстилних и обућарских производа. Према подацима ВТК, само извоз одјеће и прибора за одјећу смањен је за 25, 89 посто.

Анализе показују да су мјере сузбијања пандемије условиле обуставу производње, отказивање наруџби, али и непреузимање готових производа од наручиоца. Горући проблем је што Босна и Херцеговина 90 посто производа пласира у земље ЕУ, гдје је привредна активност тренутно успорена.

АМИР МЕЂИЋ, генерални секретар Удружења текстила, обуће и коже у БиХ

“Послодавци морати размишљати о другим стварима, па чак и о затварању фирми, а што неминовно доводи и до отпуштања радника. Наше фирме нису у стању да се прилагоде или промијене, да се преорјентишу на неке друге производње, него се довијају на разне начине”, рекао је Међић..

Да проблема има потврђују и у текстилним фабрикама. Напомињу, умањене су инвестиције и заустављени многи пројекти.

МЕРВАНА МУХОВИЋ, гласноговорница компаније текстила

“Посљедице кроз пад извоза за девет посто, али смо поносни јер смо успјели задржати сва радна мјеста. Из комплетне ове ситуације можемо закључити да су купци препознали значај домаћих производа”, казала је Муховић.

Проблем је пад потражње која превасходно зависи од лон послова, односно послова за друге, кажу економисти. Рјешење би било стварање сопствених брендова. Тренутно, у ланцу снабдијевања, истичу, наши произвођачи “испадају из игре”.

Проф. др. АЗИЗ ШУЊЕ, економиста

“Наши бизниси су подцијенили ту преговарачку моћ добављача, односно купаца. Да је било мало више од стране менаџмента пословности, да су процијенили, вјероватно би ти бизниси тражили неке алтернативне правце дјеловања. Генерално проблем наше привреде је лош менаџмент”, нагласио је Шуње.

Саговорници се слажу, криза ће још дуго трајати. Додају – биће потребно мијењати и уводити нове технологије, али и нове начине пословања.