Некадашња жељезничка станица Хум, двадесетак километара од Требиња,била је друго по величини жељезничко чвориште у бившој Југославији.

Након укидања ускотрачне пруге, Хум је замро, у рату је девастиран и становници су се раселили. У посљедње вријеме- Хум оживљава, а долазе и млади људи.

Млади људи су препознали предности села. Граде и обнављају куће,саде различите културе које у вриједним рукама младих прелазе у финални производ. Митар Тодоровић је рођен у Требињу, али је са оцем одлучио да обнови производњу на Хуму. Производе и пласирају дуње, маслине, као и друге пољопривредне производе.

МИТАР ТОДОРОВИЋ, повратник у село Хум, Требиње

“Одлучио сам се баш за село да обновимо парцеле које посједујемо да посадимо млади насад дуње као што видите, припрема се терен за садњу малсина, услови су идеални”.

Митровим стопама је кренуо и Мирко Станковић. Са оцем се дуги низ година бави некретнинама, а у првом сусрету са Хумом одлучили су да купе стару кућу и да је реновирају.Уједно, почео је и да сади маслине да би производио маслиново уље.

МИРКО СТАНКОВИЋ, власник агенције за промет некретнина, Требиње

“Привукло ме и то што могу у будућности да производим маслиново уље, односно да садим маслине и то је неки разлог зашто сам се одлучио на тај потез и једноставно ме привукла близина мора, осјећа се у ваздуху близина мора и сама инфраструктура”.

Млади људи су одлучили да искористе предности села, али ту су и повратници који реновирају куће и добро се сјећају какав је Хум некад био.

СЛОБОДАН МИТРОВИЋ, повратник у село Хум, Требиње

“Задовољство је било живјети на Хуму, Хум је био посебно нешто и сада кад ми кажемо да идемо на село, људи питају гдје идете, кажу Хум није село, Хум је нешто посебно”.

Људи су заинтересовани за куповину земљишта и старих кућа у Хуму да би их обновили и почели производњу. Према селу их је усмјерила и пандемија коронавируса. Кажу да постоји проблем имовинских односа који се полако рјешава, а сви су сигурни да ће Хум опет оживјети. Понављају: “јако село, јак град”.