У Требињу су се по десети пут састали ветерани добровољног давалаштва крви. Стигли су из Црне Горе, Србије и Босне и Херцеговине да се присјете некадашњих дана када су сарађивали. Истичу да су управо ова дружења њихов залог за будућност и да крв не зна за границе.

Сада су у заслуженој пензији, што се тиче добровољног давалаштва крви, али су још у контакту јер знају шта су све урадили како би спасили људске животе. За њих и њихову крв нема граница, увијек су ту како би помогли човјеку у невољи.

“Ја сам дала крв преко 70 пута, не знам тачан број, али сматрала сам да је ово Удружење и добровољно давалаштво крви неопходно за опстанак човјечанства и ми смо људи са квалитетом више, то је мој мото да смо људи са квалитетом више и да људима треба помоћи”, сматра Славица Цветковић из Чачка.

Најбитније за добровољно давалаштво крви је активирати младе људе како би драгоцјена течност увијек била на располагању. Активност младих људи је различита од града до града, од регије до регије.

БУДО МИНИЋ, Колашин

“Млади лљуди су жртве овог времена незаинтересоани за себе, за своју будућност, за своју улогу у много чему што се догађа у овом региону, разочарани, изложени разним изазовима”.

Михољка Јанковић је требињски ветеран добровољног давалаштва крви и већ десет година уз помоћ добрих људи организује дружење добровољних двалаца крви.

Јанковићка каже да није добрих људи, донатора, ни они се не би могли окупљати јер новца за организацију немају.