Одлазак становништва из БиХ политичари ријетко коментаришу. Да ли их забрињава чињеница да је више стотина хиљада радно способних, образованих и младих људи, али и комплетних породица у посљедњих неколико година напустило Босну и Херцеговину? Велики број одлазака свакодневно биљежи и Унско-сански кантон, који је водећи по неславној статистици.

АНКЕТА

„Људи се селе ради свог бољег живота и то је то“.

„Немају могућност за запошљавање, већа је могућност у свијету, боље плате“.

Перспективе нема, статистика је неумољива и забрињавајућа. У прошлој и у прва два мјесеца ове године, МУП Унско-санског кантона је издао више од 11.400 увјерења о некажњавању од којих је већина за сврху запошљавања у иностранству.

АЛЕ ШИЉДЕДИЋ, портпарол Управе полиције УСК

„Или ће се можда школовати у иностранству или имају намјеру да у овом тренутку напусте БиХ и потраже запослење у земљама ЕУ“.

ЈАСМИН ХОЏИЋ, директор Гимназије Бихаћ

„Сваких мјесец или два мени приступи један ученик и обавијести ме да мора напустити школу јер мора с родитељима вани. Мама или тата оду први, па се дјеца придруже“.

Ни пандемија коронавируса није спријечила одлазак људи из УСК. Одлазе комплетне породице управо због тога школе у Бихаћу биљеже мањи број ученика уназад задњих неколико година.

САРАХ БУДИМЛИЋ, ученица Гимназије Бихаћ

„Веће могућности за студирање, бољи факултети, бољи образовни систем, боља радна мјеста и прилике, све што наша држава не пружа“.

ДАЛИЛА МАЈЕТИЋ, ученица Гимназије Бихаћ

„Проценти корупције су много мањи, лакше запошљавање, прилике за напредовање су много боље“.

Посљедице тога су и дуге листе наставника који су технолошки вишак, због чега и они неријетко остављају несигурни посао и крећу у нови, сигурнији живот.

БЕЛМАНА ТРИВУНИЋ, директорица Основне школе “Хармани И” Бихаћ

„Без обзира што тренутно имају 10-15 часова у предметној настави размишљају о том да за 4 године неће имати ни 5. И тад људи покрену процедуру нострификације и признавања диплома и одлазак за Њемачку, Аустрију. Некад смо имали 4 одјељења која пређу у 6 разред, данас су то само два“.

Одлазе људи са занатима, одлазе високообразовани грађани – одлазе људи различитих профила. У земљама западне Европе они су вриједни прије свега цијењени радници а у нашој држави само сезонски пуниоци буџета. Када би се носиоци власти са овим проблемом позабавили више него са чувањем својих удобних фотеља, сигурно би стање у БиХ било пуно боље.