Данас је 29. годишњица битке на Брчанској Малти. Док се у Тузли овај датум обиљежава као Дан ослобођења града, у Републици Српској је то дан страдања припадника бивше ЈНА. У Тузли је ове године уприличена свечаност, а у Бијељини, на спомен обиљежју, парастос за настрадале војнике.

На данашњи дан, прије 29 година, 15. маја 1992. године, при покрету колоне војника и резервиста ЈНА из тузланске касарне „Хусинска буна“, дошло је до сукоба припадника Станице јавне безбједности Тузла и припадника тадашње ЈНА, војника и резервиста који су у војном конвоју напуштали Тузлу.

Припадници Станице јавне безбједности Тузла успјели су одбранити град, а 15. мај је постао један од најзначајнијих датума у хисторији Тузле.

Према подацима Фондације Истина, правда, помирење у сукобу на Брчанској Малти погинула су три припадника Станице јавне безбједности Тузла и 33 војника ЈНА из колоне.

С друге стране, Центар за истраживање ратних злочина РС наводи да су том приликом страдала 54 војника, док су 44 рањена.

Случај, познат као “Тузланска колона”, био је предмет неколико судских процеса

Како је свједочио Илија Јуришић, пред београдским судом првостепено осуђен на 12 година затвора, а потом особођен оптужбе за ратни злочин, тога дана примио је обавијест са терена да је из колоне отворена ватра на полицијске патроле и околне зграде, након чега је тузланским полицајцима из команде дата дозвола да “на ватру одговоре ватром˝. Том је приликом дошло до запаљења камиона, у којима су страдали војници, којима је командовао Миле Дубајић.

Први судски предмет су покренули преживјели учесници колоне, који су 1999. године преко Савеза логораша РС предали документацију Хашком трибуналу. Хашки трибунал је предмет вратио у надлежност правосуђа БиХ, након чега је Окружно тужилаштво у Бијељини покренуло поступак. Предмет је потом пребачен у надлежност Тужилаштва БиХ, да би оно 2009. године обуставило истрагу против ратног градоначелника Тузле Селима Бешлагића и других.

Ипак, најпознатији процес у овом случају био је онај који је вођен пред правосуђем Републике Србије. Апелациони суд у Београду 2016. правоснажно је ослободио ратног савјетника начелника Станице јавне безбједности (СЈБ) Тузла Илију Јуришића оптужбе да је наредио напад на војнике ЈНА.

Јуришић је претходно првостепеном пресудом Одјела за ратне злочине Вишег суда у Београду 2013. године осуђен на 12 година затвора.

У образложењу одлуке Апелациони суд напомиње да је “доказаност навода из оптужнице Тужилаштва за ратне злочине остала на разини сумње”, те да је првостепена пресуда била донесена на темељу погрешно и непотпуно утврђеног чињеничног стања.

Након оцјене и анализе изведених доказа, Суд је закључио како није било непосредних доказа да је Јуришић извршио кривично дјело за које је оптужен.