Из Удружења послодаваца Федерације Босне и Херцеговине сматрају захтјев Самосталног синдиката државних службеника и намјештеника у органима државне службе, судској власти и јавним установама у ФБИХ за исплату трошкова превоза и за вријеме рада од куће у вријеме пандемије, неморалним, неколегијалним, некоректним, али и незаконитим.

У УПФБиХ истичу да већ деценијама не постоји солидарност запослених у јавној управи са упосленицима у реалном сектору. Но, овога пута су из Самосталног синдиката државних службеника и намјештеника у органима државне службе, судској власти и јавним установама у ФБиХ врло јасно демонстрирали да у фокусу њиховог рада није интерес чланства, него појединаца и интересних група.

Питање за предсједника овог Синдиката Самира Куртовића и чланове овог синдиката је да ли је морално и колегијално захтијевати исплату накнада за превоз за упосленике у јавној управи који су радили од куће, једнако као и за љекаре, полицајце, ватрогасце који су свакодневно на својим радним мјестима и на терену.

На страну чињеница што челни човјек Синдиката прилично једнострано тумачи Закон и Колективни уговор. Подсјећамо да према члану 28. Колективног уговора за службенике органа управе и судске власти у ФБиХ, државном службенику или намјештенику коме није организован превоз на посао и са посла, а чије је мјесто становања од мјеста рада удаљено минимално од 2-4 километра, припада накнада за трошкове превоза, чија ће висина и начин утврђивања бити утврђени посебним прописима влада, градских и опћинских вијећа, уз консултације са репрезентативним синдикатом.

Дакле, Колективним уговором је дефинирано да се наканда исплаћује за стварне трошкове превоза, тако да ако радник није користио превоз не може ни остварити накнаду за те трошкове.

УПФБиХ, због ових, али и бројних других случајева сумњивог кориштења буџетских средстава, позива надлежна тужилаштва, инспекцијске органе и уреде за ревизију контролирају трошење јавних средстава за исплату различитих накнада. Надлежне институције требају утврдити како су се у јавној управи исплаћивале наканде за топли оброк, превоз, одвојени живот, службена путовања током пандемије KОВИД-19.

Подсјећају да нпр. свједочимо одржавању сједница парламената на различитим нивоима у онлине формату те да је у складу са тим потребно провјерити и утврдити да ли је том периоду било исплате трошкова за нпр. одвојени живот, иако су заступници и делегати сједницама присуствовали из удобности властитих домова.

Из УПФБиХ не споре да постоји право исплате накнада по различитим основама, али наглашавају да се то право може користити само уколико су испуњени услови за исплату накнаде – у конкретном случају, трошкови превоза могу бити исплаћени само онима који су долазили на посао.