Закон о избору судаца Уставног суда Босне и Херцеговине, које је претходно бирао предсједник Европског суда за људска права, назив је Приједлога закона који је најавио члан Предсједништва Босне и Херцеговине и предсједник Савеза независних социјалдемократа (СНСД) Милорад Додик.

Техничке консултације о приједлогу су у току и тек наредне седмице требао би бити упућен у редовну парламентарну процедуру.

Према Приједлогу закона, који су објавили поједини медији, троје домаћих судија, умјесто страних, именовало би Предсједништво Босне и Херцеговине у Уставни суд – два из Федерације БиХ и једног из Републике Српске. Именовање би потврђивао Дом народа Парламента БиХ. Изабране судије, наводи се, припадају различитим народима.

“Водили смо рачуна да приједлог, бар по нашем мишљењу, уважава итересе Бошњака”, рекао је Милорад Додик, члан Предсједништва БиХ.

Бошњачки члан Предсједништва БиХ Шефик Џаферовић је о питању замјене страних судија у Уставном суду БиХ био изричит – Уставни суд утемељење има у Уставу Босне и Херцеговине.

“Не може се из Устава БиХ искључити постојање страних судија, а да се не распакује комплеан устав и Дејтонски мировни споразум и да онда видимо шта ћемо и како ћемо”, каже Шефик Џаферовић, члан Предсједништва БиХ.

Парламентарна скупштина може другачије уредити питање избора тројице судија, додаје Џаферовић, али нигдје није казано, истиче, да узима овлаштење предсједнику Европског суда за људска права. Ово је члан 6 Устава Босне и Херцеговине. Управо на тај дио позива се предлагач новог закона, али и предсједник Високог судског и тужилачког вијећа (ВСТВ) Босне и Херцеговине.

“Нити то морају бити странци, нити их мора бирати предсједник Европског суда за људска права, наравно под условом да о томе Парламент БиХ донесе одговарајући закон, што је омогућила одредба члана 6 став 1 тачка Д Устава БиХ”, каже Милан Тегелтија, предсједник ВСТВ-а.

Судија Европског суда за људска права подсјећа да је Уставни суд једина институција која је успостављена Даyтонским мировним споразумом, Анексом 4 која нема етнички предзнак.

“Да бисте били судија морате имати друге квалитете, а не само етничку припадност. Морате бити неовисни и непристрасни да бисте могли вршити ту функцију, а не да вам једина квалификација буде то што сте представник једног, другог, трећег или било којег конститутивног или неконститутивног народа”, каже Фарис Вехабовић, судија Европског суда за људска права.

Након сједнице Извршног одбора СНСД-а, предсједник те странке је казао да не може гарантовати да ће предложени закон бити усвојен. Позвао је све да разговарају о приједлозима.

“Нисам сигуран да и код Бошњака не постоји забринутост за ову ситуацију и да и они размишљају на који начин се изађе из ове ситуације, поготово након наше одлуке да се понашамо како се понашамо. Мислим да ће и Бошњацима бити јасно да је неопходно да се сједне и разговара на ту тему”, рекао је Милорад Додик, предсједник СНСД-а.

Предсједник Партије демократског прогреса (ПДП) Бранислав Бореновић оцијенио је Приједлог закона понижавајућим, супротним од приједлога који је раније био достављен.

“Понижавајуће рјешење! У Закону о одласку страних и избору домаћих судија Уставног суда БиХ избачена Народна скупштина Републике Српске из одлучивања! Потпуно супротно од приједлога који нам је био достављен пред Посебне сједнице. А, нема ни рокова. Остаје статус qуо!”, написао је је Бореновић на свом Твитер налогу.

Предлагач закона каже да ће иницирати састанке са свим странкама, заступљеним у Парламенту Босне и Херцеговине, а предсједника Странке демократске акције (СДА) Бакира Изетбеговића позвао је на састанак.