Уставни суд Републике Српске утврдио је да закључци Републичког штаба за ванредне ситуације РС о ограничењу и забрани кретања на територији тог ентитета од 31. марта, 6. априла, 27. априла и 5. маја 2020. године, у вријеме важења, нису били у сагласности са Уставом, Законом о заштити и спасавању у ванредним ситуацијама и Законом о заштити становништва од заразних болести.

”Уставни суд је утврдио да је Републички штаб за ванредне ситуације, доносећи оспорене закључке, прекорачио своја овлашћења оперативно-стручног тијела формираног за координацију и руковођење приликом заштите и спасавања на територији РС, сходно релевантним одредбама Закона о заштити и спасавању у ванредним ситуацијама”, саопштено је из Уставног суда РС.

Уставни суд је ”утврдио да наведени штаб није био овлашћен ни да, у смислу одговарајућих одредаба Закона о заштити становништва од заразних болести, ограничи кретање у зараженом и угроженом подручју, а имајући у виду надлежности министра здравља и социјалне заштите у овом контексту”.

”Уставни суд је констатовао да се само законом могу увести ограничења кретања уколико је то неопходно ради заштите безбједности и здравља људи, те да Републички штаб за ванредне ситуације није био овлашћен да оспореним актима ограничи и забрани кретање на територији РС. Поступајући на овакав начин, оцијенио је Уставни суд, ово тијело је, супротно Уставу, на себе преузело законодавна овлашћења Народне скупштине РС, чиме је поступило супротно зајемченим начелима владавине права и подјеле власти”, наведено је из Уставног суда РС.

Овај суд је донио и одлуку у предмету број У-24/20 односно да се не прихвата иницијатива за оцјењивање уставности и законитости одлуке о проглашењу ванредног стања за територију РС коју је донијела Народна скупштина РС-а.

”Уставни суд је, наиме, оцијенио да је највиши законодавни орган РС био овлашћен да на приједлог Владе РС донесе оспорену одлуку којом је, због настале епидемиолошке ситуације усљед појаве коронавируса, прогласила ванредно стање на територији РС. У вези са наведеним, Уставни суд је узео у обзир и чињеницу да је Савјет министара Босне и Херцеговине, 17. марта 2020. године, донио одлуку о проглашењу стања природне или друге несреће на подручју БиХ како би се смањио ризик од убрзаног ширења инфекције и омогућило ангажовање додатних ресурса за одговор на ову јавноздравствену пријетњу. Настала епидемиолошка ситуација је, без дилеме, довела до високог степена угрожености здравља и живота грађана, што, само по себи, по оцјени Суда, представља угрожавање безбједности, као и да је доношење оспорене одлуке условљено и чињеницом да су новонастале околности, због постојећег здравственог ризика, онемогућиле сазивање и одржавање сједница Народне скупштине РС”, кажу из Уставног суда.

Према мишљењу Уставног суда, законодавац је сходно својој цјелисходној процјени ситуације настале појавом пандемије коронавируса донио оспорену одлуку руководећи се, при том, превасходно општим интересом цјелокупне друштвене заједнице и потребом предузимања неопходних мјера са циљем заштите овог интреса, који је у овом случају садржан у заштити јавног здравља.

”Због тога је, по оцјени Уставног суда, оспорена одлука у цијелости сагласна Уставу РС, те је у функцији заштите Уставом заштићених вриједности”, закључује се у саопштењу.