Истраживали смо, да ли су свакодневне црне статистике смртних случајева од коронавируса у Босни и Херцеговини- огледало наше борбе у спречавању ширења тог вируса. Много је пропуста у тој борби у протеклом периоду направљено од изостанка механизама контроле прописаних мјера, њиховог поштивања па до недовољног тестирања. Међутим, највећи проблем је тај, што нам је здравствени ситем годинама неувезан и неодржив.

Од 16. марта од када је почела борба с коронавирусом у БиХ па до 29. маја, имали смо поприлично добар рјетинг у Европи, као и у регији. Тада смо имали 1.082 заражена, 39 умрлих и само 87 активних случајева, међутим, од почетка јуна до данас 8 пута више имамо заражених и троструко више умрлих. Изгледа да смо се мало више опустили и свјесни или несвјесни своје неозбиљности томе се и препустили.

“Мислили смо да ће љето ослабити вирус, а чак га је ојачало”, истиче премијер Федерације БиХ Фадил Новалић.

Увидјели су надлежни након готово 3 мјесеца да имамо проблем, али се чини да није баш превише озбиљно схваћен, с обобзиром на чињеницу да нам као и увијек недостаје координације између кризних штабова, здравствених установа, а посебно је забрињавајуће што ту координирајућу улогу немамо на нивоу државе. Можда би ситуација била другачија. И све много лакше.

“Очекујем у наредном периоду да се крене врло јасно према људима који крше, јер ти који крше, угрожавају и здравствени и економски систем”, наглашава помоћник федералног министра здравства Горан Черкез.

А од почетка пандемије се према онима који не поштују мјере поступало врло јасно и конкретно у Њемачкој па и у Азији у којој се већ 10 година због тешких и опасних болести мјере и примјењују. Грађанима се изричу изнимно
високе новчане казне. БиХ и Хрватска у служби су за сада само као савјетодавног органа.

“То је дио тог сустава који доноси мјере, али се мјере не примјењују и то је разлика између зреле демократије и зрелог друштва зрелих грађана, који схватају да су мјере донесене да би заштитили а не да би неког непотребно контролирали”, каже Иван Ђикић, директор Института за биохемију у Франкфурту.

Према подацима њемачке компаније за обраду статистичких података “Статиста”, наведено је да је БиХ међу земљама Европе с најнижом стопом смртних случајева, али исто тако је наведено да смо од земаља регије Западног Балкана најгори. Интересантан је и податак који је објављен на званичној страници Министарства вањских послова Њемачке, гдје нам је јасно речено да здравствени систем у БиХ није спреман да држи под контролом неконтролисано ширење коронавируса.

Вирусолог Шукрија Звиздић наглашава да Хрватска из дана у дан биљежи све мањи број случајева, те да то може приписати првенствено адекватној контроли прописаних мјера. Што то ипак није случај у БиХ. И због тога имамо свакодневно високе бројке, што заражених, што умрлих.

“Кад сви органи буду извршавали наређења кризних штабова, ми ћемо доћи у ситуацију да се послије одређеног времена смањи број инфицираних и да он буде у броју адекватном као што је у Хрватској, све до тада нећемо имати ту ситуацију, нажалост видим да органи немају жеље за спровођењем те мјере”, истиче Звиздић.

А осим што немамо жељу нити адекватне контроле прописаних мјера, немамо ни универзалну уједињену политику епидемиолошких служби, а не постоји ни уједињеност грађана у БиХ који би мјере које су на снази и поштовали. Но, и Босна и Херцеговина и Хрватска, како тврди директор Института за биохемију у Франкфурту, Иван Ђикић, имају својих грешака. Не тестирамо довољно.

И можда је крајње вријеме да са апела, савјетовања и упозорења пређемо на дјела, у противном би ускоро могли доћи у ситуацију да се суочимо са много тежом сликом него што је сада. Желимо ли то?