Новинарство је професија у којој се свакодневно остварује велики број личних контаката, а без обзира на мјере превенције, могућност заразе коронавирусом је велика. То показује велики број обољелих. Међу преминулим од посљедица све су чешћа имена новинара.

Снимити кадар, направити фотографију, написати информацију тачну и објективну. Посљедњих годину предњаче оне о пандемији. Али, су се услови добијања информација уопште, каже нам Игор, промијенили. Дужносници свих нивоа власти искористили су пандемију да се затворе. Тако су се заштитили од неугодних питања, па и оних од кључне важности за грађане у вријеме пандемије.

ИГОР БОЖОВИЋ, новинар БХ радија 1

“Сада када зовете на телефон, јавит ћу вам се у то и то доба ме назовите, точно у то минуту, немојте каснити, то су све притисци на новинаре. Када дођете до снимања те телефонске изјаве, тада вам се нико не јавља”, рекао је Божовић.

Као један од примјера затворености Вахидин наводи примјер градске власти у Тузли. Сједнице Вијећа су биле у онлине форми, готово без могућности постављања питања.

ВАХИДИН МУЈАГИЋ, новинар О канала

“Људи се сналазе како знају и умију. Имају неке своје инсајдере унутар Вијећа, имају информације, снимају изјавице, снимају. Вибер изјаве су свима на врх главе. Општина Тузла и Градска управа су најзатворенијиј, док остале институције кантоналне, није билопроблем доћи до изјаве”, објаснио је Мујагић.

Због пандемије многи новинари су остали без посла. Некима су плате смањене. Половина њих ради под недефинисаним радно-правним статусом. Новинарска удружења затражила су да медијски дјелатници буду на листи приоритета за вакцинацију, након здравствених радника и угрожених категорија становништва. Писмо у том контексту упућено је амбасадама Русије и Кине, са молбом да помогну у набавци и донирању вакцина за медијске раднике.

МАРКО ДИВКОВИЋ, Удружење БХ новинари

“Број новинара који су инфицирани и који су обољели само је заправо сурово потврдила да је тај наш приједлог имао смисла. Он сада има посебно смисла кад погледамо укупан број новинара, укупну ситуацију у којој раде и саме посљедице. Број особа са којима се новинари свакодневно сусрећу и број оних који не поштују темељне препоруке здравствених органа, само заправо погоршава ситуацију у којој раде”, наглашава Дивковић.

Све вријеме пандемије коронавируса новинари извјештавају са мјеста догађаја о борби, превенцији посљедицама заразе. Једна је то од професија, која ни у једном тренутку није прекидала рад.