Полагањем вијенаца у парку Побрежје у Подгорици, на споменику посвећеном свим цивилним жртвама ратова на простору бивше Југославије од 1991. до 2001. године, обиљежено је 28 година од отмице из воза у Штрпцима.

Породице убијених апеловале су да се пронађу посмртни остаци њихових најближих, како би могли да их достојанствено сахране, док из невладиног сектора позивају државне институције да се укључе, како би се овај злочин расвијетлио до краја.

На данашњи дан, 27. фебруара 1993. године, из воза број 671 на прузи Београд–Бар, у станици Штрпци у општини Рудо (Босна и Херцеговина), припадници војне формације „Осветници“, која је дјеловала у саставу тадашње Вишеградске бригаде Војске Републике Српске, а под командом хашког осуђеника Милана Лукића, извели су 20 путника, већином бошњачке националности, затим их одвели у село Прелово (општина Вишеград), гдје су их мучили, а потом убили.

За злочин у Штрпцима 2002. године правоснажно је на 15 година затвора осуђен Небојша Ранисављевић пред Вишим судом у Бијелом Пољу.

Мирсад Растодер, данас је у име родбине отетих апеловао од три државе које сносе одговорност за злочин да се отвори језеро Перућац и да се поново претражи, не би ли нашли посмртне остатке који су завршили у том језеру.

„Друго што родбина тражи јесте да се интензивира судски поступак који се води у Сарајеву и Београду, против 16 лица која су оптужена, односно ухапшена 2014. године и до данас нема никаквог епилога. Један од оптужених Мића Јовичић признао је кривицу и обавезао да ће свједочити у суђењу. За то је добио пет година затвора. И даље мислимо да се судски поступци одуговлаче и опструирају, разним поднесцима који се фабрикују у општинским структурама из којих оптужени долазе. Питање је да ли се чека да прође вријеме и да се што више доказа заборави, односно нестане и дође до пресуда какве смо већ имали прилика да видимо и у Црној Гори“, казао је Растодер.

Истакао је да сва друштва на простору Балкана морају да поведе рачуна, јер без суочавања са прошлошћу нема оздрављења.

„И ово што нам се скорије догађа са разним порукама, фашистоидним и са величањем ратних злочинаца, само се шаље нова порука да нам се дешава зло. Породице отетих су годинама остављене саме, препуштене. Послије 28 година тешко је вјеровати било коме и било чему, али ми и данас апелујемо на институције државе Црне Горе, али и институције међународне заједнице, да на извјестан начин више поведу рачуна о ономе што нам се дешавало, како бисмо из тога извукли поуке и градили нормалнију будућност“, рекао је Растодер.

На питање новинара како коментарише чињеницу да данас није било званичника државе Црне Горе, да одају почаст жртвама овог злочина, казао је да их нијесу ни очекивали.

„Они су се забавили неким другим пословима и биће интересантно како ће они реаговати на све ово, не само данас, већ у овој години или током наредних. Министарство правде и људских и мањинских права има обавезу да види и ово што се дешавало и у ком су стању породице и да на извјестан начин да покуша са својим партнерима или пријатељима из сусједних држава да потражи рјешење које ће бити у интересу истине и правде“, истакао је Растодер.

Шефика Кајевић, сестра отетог Нијазима Кајевића, казала је да има само једну жељу.

„Једна кост да се нађе, да је сахранимо по обичају, да можемо да проучимо фатиху. То би било довољно. Само тражим да помогну да се кости нађу. Доста је више, прошло је 28 година“, казала је Кајевић.

Милан Радовић из Грађанске алијансе, поручио је да се може закључити да Црна Гора није ништа урадила за ове људе.

„Немамо правду за жртве, немамо осуду злочинаца, немамо подршку за породице. Порука која стоји на споменику да се не понови је на танком и крхком темељу, јер се покушава и овај, али и сви злочини који су се десили на простору Црне Горе, покушава се заборавити и опростити. Смутност данашњег времена може се једино разумјети и најјасније се види слика оног времена када се злочин догодио. Нажалост, видимо да је сваке године мањи број људи који долази када се организују сличне комеморације“, казао је Радовић.

Поручио је и да би дошло до помирења у Црној Гори и региону, неопходно је да прије свега овакве процесе воде државне институције и државни органи, а не невладине организације.

„Кључно је да се сви злочини у Црној Гори коначно почну истраживати, да се сви одговорни за те злочине приведу правди, али данас након готово три деценије неопходно је да имамо поступке против политичара, тужилаца и судија који су сво ово вријеме које су покушавали да опструирају правду, поступке и да не дође ефикасног суочавања са прошлошћу“, закључио је Радовић.

Вијенац са цвијећем данас је положила и делегација Бошњачке странке.

„Ту смо да још једном обиљежимо моменат, зло вријеме у коме су наша браћа и сестре и суграђани изгубили животе од џелатске руке. Због чега, били су криви што се тако зову, или што им је тако било име и презиме. То не смијемо заборавити, а обавеза нам је да се подсјетимо на њих као жртве“, казао је Адем Фетић, испред Бошњачке странке.

Цвијеће су положиле и делегације Бошњачког вијећа и Муслиманског савјета у Црној Гори.