У Требињу је почела производња расада за пољопривреднике с овог подручја. Градска фирма “Аграрни фонд” у пластеницима ће производити расад, а уједно ће ученици Средњошколског центра, смјера хортикултура, имати практичну наставу. Вриједност купљеног сјемења је пет хиљада марака.

Заједничким радом Аграрног фонда, градске администрације и Центра средњих школа почео је са производњом расадник који ће снабдијевати пољопривредне произвођаче. Ово је значајан пројекат за ученике смјера хортикултура који ће у пластеницима обављати практичну наставу. Кажу да им је пракса најважнији дио школовања.

ИСИДОРА ЈЕРЕМИЋ, трећи разред СШЦ-а, смјер хортикултура Требиње

“То нама много значи. Од ове године смо добили могућност, у сарадњи са Аграрним фондом, да долазимо у пластенике сваког четвртка и да имамо пет часова практичне наставе. До сада смо учествовали само у неким акцијама садње цвијећа и дрвећа и у учионицама”, рекла је Јеремић.

Аграрни фонд планира да у овој години произведе саднице воћа и поврћа. Пластеници су опремљени потребним елементима, односно системима за гријање и наводњавање. Поред маслина, шипка и смокве, садиће се и расад поврћа, све у набавној цијени од 5 хиљада марака.

ВЕСЕЛИН ДУТИНА, директор Аграрног фонда

“Оно што морам да напоменем јесте да улагањем средстава у репро материјал добићемо вриједност произведеног расада и садница у висини око 20 хиљада КМ, јер смо планирали да произведемо око 15 хиљада садница паприке и парадајза”, казао је Дутина.

У градској администрацији истичу да је у Стратегији развоја, Град, као главне гране развоја планирао туризам, енергетски сектор и пољопривреду. Све што је набављано у претходном периоду за развој пољопривреде, ставља се у функцију. На овај начин желе да смање увоз воћа и поврћа који се могу произвести на требињским њивама.

МИРКО ЋУРИЋ, градоначелник Требиња

“За ову годину смо повећали грант у односу на претходну, што значи да средства из претходних година се и даље подржавају и има се простор за нова. Дугорочно је за очекивати позитивне резултате, не само да то буду грантовска неповратна срества од којих немамо корист, него да се након одређеног периода оправдају та средства и да људи буду задовољни”, истакао је Ћурић.

Намјера је да пољопривредници на новим парцелама створе тржишни вишак и да га пласирају. Вриједност постављених пластеника је 40 хиљада марака.