У јулу ове године планиран је наставак археолошког истраживања у Семберији, на локалитету на ком су откривени скелети из три периода, стари чак 2.500 година. Археолози кажу да је овај дио Босне и Херцеговине, због свог географског положаја и плодне равнице, био раскрсница путева.

У сјевероисточном дијелу БОсне и Херцеговине, посебно у Бијељини и Семберије налази се велики број налазишта од којих је највећи број оних из средњег вијека, али и из бронзаног доба.

Једно од највећих археолошких налазишта у Семберији откривено је сасвим случајно 2018. године на имању пољопривредног добра. На локалитету Мухарине пронађена су вриједна открића, из чак три историјска периода.

СНЕЖАНА АНТИЋ, Музеј Семберије

“Најстарији налази су из бакарног доба датовани радиокарбонском методом у три хиљеде година прије нове ере, ту су и керамика, животињске кости и двије урне са остацима двије старије госпође.”Сљедећи период је бронзано доба, послије неких 1000 година нека сахрана на врху тумула.”

Добра вијест је да пандемија није зауставила истраживање. Иако до даљњег неће бити организовања догађаја у самом Музеју, то није спријечило запослене да наставе ископавања на отвореном.

МОМЧИЛО КОПРИВИЦА, директор Музеја Семберије

“Средства смо обезбиједили путем конкурса од савјета министара,тачније министарства цивилних послова у износу од 10 000 КМ и та средства ћемо утрошити на планирана истраживања.”

Бијељинским археолозима и ове године помагаће стручњаци са Института за оријенталну и европску археологију из Беча, а почетак ископавања очекује се у јулу.

СНЕЖАНА АНТИЋ, Музеј Семберије

“Планирамо да завршимо западну половину тумула и да стекнемо једну комплетну слику.”Семберија јесте богата, увијек је била нека равница, имамо невјероватан број највише неолитског периода и из средњег вијека.”

За ову годину планирана је и реконструкција историјске поставке у Музеју, ал ии ревизија етнолошке која се ради сваке четири године.