Амбасада Савезне Републике Нјемачке и Гете-Институт БиХ филмским пројекцијама у сарајевском кину Митинг Поинт од 12. новембра до 3. децембра обиљежит ће 30 година од пада Берлинског зида.

Пројекције филмова бит ће организиране сваког уторка у 20 сати, саопћено је из кина Митинг поинт.

Тако ће вечерас на програму бити филм награђен Оскаром за најбољи страни филм “Живот других” у режији Флориан Хенкел фон Донерсмарк (2005/2006.).

Посјетиоци тог програма такођер ће моћи да погледају филмове “Гудбај, Лењин!” у режији Волфганга Бекера, “Траг камења” у режији Франка Бејера те “Алеја сунца” у режији Леандера Хаусмана.

У играном филму “Живот других”, који је добио Осцара за најбољи страни филм, сатник Штазија Герд Wиеслер добија наредбу да прати писца Георга Дреyманна, али прислушкивање промијени и њега самог.

Источни Берлин 1984. године: Праћење и репресија посебно над умјетницима спадају у ДДР-ову у свакодневницу. Сатник Штазија Герд Визлер добија наређење да прислушкује славног драмског писца Георга Драјмана и пронађе инкриминирајући материјал о њему. Стручњак за испитивање све дубље урања у приватни живот умјетника и његове супруге. При томе све више почиње сумњати у своја морална и идеолошка убјеђења.

Радња филма “Гудбај, Лењин” смјештена је у Берлин (исток) јесен 1989: Мајка Алекса Кернера послије срчаног удара лежи у коми, и тако јој промиче пад Зида. У љето 1990. буди се из коме. Доктор упозорава да свако узбуђење за пацијентицу може бити кобно по живот. Алекс пред њом мора да таји крај СЕД-државе (Јединствене социјалистичке партије Нјемачке). Он и његови пријатељи заваравају болесну жену даљим постојањем ДДР-а; дуго опстају у тој илузији све док дође до тренутка да се истина не може више скривати. Ова бистра комедија била је најуспјешнији њемачки филм у 2003. години.

Остварење “Траг камења” отвара причу да су на великом градилишту Шкона у борби за испуњење плана и грађевинског материјала сва средства дозвољена. Вођа бригаде Балла и његови људи имају потпуну слободу, пошто се њихов необичан начин рада показао као веома ефикасан. Када млада техничарка Кати и нови партијски секретар Хорат дођу на градилиште долази до конфликата и Бала мора да заузме став. И Бала и Хорат су неприлагодиви и могли би бити савезници, али ће се наћи на мети оних који “коче” и “блокирају”. Додатна отежавајућа околност је и то да се обојица заљубљују у Кати. Након што се њена трудноћа више не може сакрити, ситуација ескалира.

У филму “Алеја сунца” публика се враћа у ДДР – не плачљиво, него офензивно сентиментално и прилично претјерано. Ради се о младим људима, забрањеним пјесмама и плесовима, и о великој љубави која ће све промијенити.

Седамнаестогодишњи Миша Ехренрајх са својим родитељима и сестром живи у Алеји сунца, чији се дужи дио налази у Нојкелну (западном Берлину), а краћи дио улице је у Трептову (у источном дијелу подијељеног града). Мича живи у кратком дијелу улице (у источном дијелу) и сања о томе да постане велика поп звиједа. Политика га уопште не интересује – он није ни за али ни против система у ДДР-у. Оно што он жели – тако се прича када сте млади и бунтовни – да читав друштвени систем изврне “изнутра”. Ту су још и Михаелов помало егзистенцијалан пријатељ Марио и њихов заједнички друг Вушел, који се због једне плоче Ролинг Стонса доводи у опасност.