Франц Боговић, еуропски парламентарац који је осмислио концепт паметних села, гостовао је у емисији БХТ1 уживо.

“Још увијек садим јабуке и радим на селу, бит ће око 200 тона, имамо сустав наводњавања који троши јако мало воде”, каже Боговић.

“Био сам предсједник наше мале мјесне заједнице и касније градоначелник у Кршком. Бавили смо се тиме како изградити квалитетну инфраструктуру да ту људи живе или да мигрирају на дневној бази”, каже Боговић.

Додао је како је у ЕУ парламенту видио да “свака земља има те проблеме”.

“Ми смо почели с овим активностима гдје смо истанули да је у Еуропи 90 посто људи који имају широкопојасни интернет. Почели смо с овим концептом да се почне бринути о селу – с једне стране ова обична инфраструктура као школа и здравство с друге стране технологија и интернет. Циљ нам је наћи да људи живе и раде на селу”, каже Боговић и додаје да у земљама попут БиХ потоје два тренда – из села у град па из града у иноземство.

Додаје како је све мање могућности да људи на селу живе само од рада.

“Требало би имати пет – шест хектара јабука или око 70 крава ако би се живјело до сточарства”, каже Боговић. Додаје како, међутим, постоје разни начини да се ради, бар је тако, како каже, у Словенији.

“Политика се на разини државе седамдесетих и осамдесетих одлучила градити индустрију у мањим градовима и градићима. У Словенији се пуно ради на томе да имаш радних мјеста и ван града. Код мене у Кршком се пуно ради о бризи за старе људе да стари људи не морају ићи у град у стараче домове”, каже он.

По његовом мишљењу, БиХ је у тежој ситуацији јер није у ЕУ.

“Био сам недавно у Требињу и разговарао с тамошњим колегама, БиХ је теже него нама или Хрватској јер БиХ није у ЕУ, међутим, могу се и ту неке ствари одрадити, а то овиси и од унутарње политике и колико је исто спремна на децентрализацију”, закључио је.