Фрањевачка библиотека у Томиславграду, иако постоји већ деценијама, прије неколико година је потпуно модернизована и отворена за јавност. По томе је вјероватно и јединствена у Босни и Херцеговини, јер није класична фрањевачка библиотека која чува старе књиге и списе, него има више од 100 хиљада наслова на посудбу, међу којима је велики број домаћих и страних аутора.

Књижница Фрањевачког самостана у Томиславграду, прије три године је отворена за јавност и изнимно је посјећена. Тренутно има више од шест стотина чланова, а годишње се посуди више од пет тисућа књига.

ЉИЉАН КУТЛЕША, члан Фрањевачке библиотеке у Томиславграду

„То ми пуно значи, будући да радим у школи, професор сам, предајем филозофију, овдје има јако пуно филозофских дјела, а с друге стране и супруга ми јако пуно чита књиге и она исто долази ту“.

У Фрањевачку књижницу долазе и студенти из Мостара и Сплита јер је добро опремљена и стручном литературом, али и белетристиком и насловима познатих свјетскик и домаћих аутора.

СРЕТАН ЋУРЧИЋ, гвардијан Фрањевачког самостана у Томиславграду

„Капацитет ове књижнице овдје је скоро сто тисућа књига, исти такав простор је у подруму, исти такав простор имамо и у подруму, у подруму је смјештена страна литература и периодика, а овдје је више мање та комерцијала

За цијелу причу око Фрањевачке књижнице заслужан је фра Сретан Ћурчић, који је заправо имао визију и желио приближити књигу сто већем броју читатеља, али и спојити црвено и свјетовно, и у томе успио.

СРЕТАН ЋУРЧИЋ, гвардијан Фрањевачког самостана у Томиславграду

„Многи одговори се крију у књигама, зато је ту моћ, и зато сам ја поносан јер се догодила једна симбиоза, једно спајање народа и самостана. И ово је прекрасно кад свако мало уђе нетко читати књигу, а човјек кад чита књигу то је посебна једна енергија, развија се креативност, човјек се ослобађа, учи и ми овдје нисмо искључиви“.

Тако се на полицама, каже фра Сретан, може наћи и емигрантски лист због којег се завршавало на голом отоку, а одмах изнад њега марксизам. Премда је томиславградски самостан релативно млад и нема пуно старих списа и књига, ипак посједује неке вриједне примјерке из прошлости.

ВИНКО ШАРАЦ, књижничар Фрањевачке библиотеке у Томиславграду

„Ту се налази повијест римског царства, из 16. ст, књига стара преко 450 година, ту је Матија Дивковић који је за БиХ сто је Данте за Италију, дословно, први човјек који је писао на босанчици и ту се налази једна од његових књига, њени фрагменти“.

Ту је и изнимно ријетка књига фра Јеролима Филиповића стара 250 година и метеоролошки записи за БиХ из 1893. год. Занимљива је, премда новијег датума, и 17 година руком писана Библија. Но, посебност и јединственост Фрањевачке књижнице је та што се за кратко вријеме набавио вриједан големи књижни фонд, којим се не могу подичити ни неке много веће средине, и отворила врата читатељству.