Осамнаестогодишњи стонотенисер Харис Еминовић из Бањалуке, нада се да ће сљедеће године представљати Босну и Херцеговину на Параолимпијским играма у Токију.

У досадашњој спортској каријери Харис је освојио бројне медаље и пехаре, али најзначајније му је злато које је недавно освојио на екипном такмичењу Свјетског купа у Финској.

“Стони тенис сам почео играти у једном парку који се налази близу моје куће. Играо сам са пријатељима, био сам најлошији, хтио сам да се побољшам, сазнао за један стонотениски клуб ту сам почео тренирати и на крају завршио овдје”, каже Харис Еминовић.

Његове вјештине у овом спорту у протеклих шест године вишеструко су се увећале. Пријатељи и даље радо играју са њим, иако једва остваре по три поена у партијама.

“Када играм са њима, то је више због дружења, а не такмичења”, каже Харис.

Објашњава да му се стони тенис свиђа јер побољшава рефлексе, а најпотребнији су размишљање, рефлекси и физичка спремност.

“Сваки дан тренирам, по два до три сата. Тренинг је најбитнији у било којем спорту, не само стоном тенису, да би направио неки запажен резултат”, испричао је овај младић.

Paraolimpijske igre cilj stonotenisera Harisa Eminovića
Foto: Miomir Jakovljevic – Anadolu Agency

Харис је матурант средње Медицинске школе, планира се наставити усавршавати у овој области, али главни циљ су му Параолимпијске игре. Свјестан је, каже, да га до Токија чека тежак пут.

“Да би отишао на Параолимпијске игре, треба да одрадим доста бодовних турнира и требам остварити норму, скупити одређен број бодова да би се успио квалификовати”, каже Харис.

За одлазак на такве турнире потребан је новац, па је срећан јер му држава помаже за одласке на такмичења.

“Борићемо се, па шта буде”, каже он.

Овај члан бањалучког Стонотениског клуба инвалида “Врбас” са инвалидитетом живи од рођења, има артигрипозу, односно укоченост свих зглобова на тијелу.

“Борбом мојих родитеља, они су највише заслужни, зашто управо ходам, било је још двоје дјеце који су моје годиште који су данас нажалост у колицима. Вјежба, вјежба и све је у томе”, истиче Харис.

Сматра да му бављење стоним тенисом помаже за побољшање здравственог стања.

“Спортом када се бавимо, развијамо и мишиће и једноставно побољшавамо мобилност зглобова који су укочени и циљ је да доведемо у што мобилније стање да бих могао и ходати и нормално функционисати у животу”, рекао је он.

У “Врбасу” тренира са многим особама са различитим облицима инвалидитета. Истиче да особе са инвалидитетом нипошто не треба да буду затворене у своја четири зида.

“Треба се бавити нечим, не само спортом, само да имате неку друштвену активност … било то пјевање, писање, било шта само да изађе се из куће”, каже Харис.

Paraolimpijske igre cilj stonotenisera Harisa Eminovića
Foto: Miomir Jakovljevic – Anadolu Agency

Јовица Шормаз, Харисов тренер, наводи да је стони тенис спорт који захтјева добре услове, али их овај клуб у Бањалуци нема. Како је рекао, раде у тешким условима, а импровизовани простор у Дому омладине, често због заузетости не могу ни да користе.

Шормаз каже да му је жао “што је Бањалука, која се дичи титулом ‘град спорта’, запоставила најбољи и најперспективнији спорт”.

“Харис је заиста фин дјечак, марљив, радан, радимо добро, трудимо се, што показују резултати. Имамо у плану да одемо на нека међународна такмичења, свјетске и европске купове да покушамо остварити параолимпијску норму за Олимпијске игре у Токију сљедеће године”, каже Шормаз.

Харисов тренер истиче како је поносан што је овај младић у конкуренцији за избор спортисте Босне и Херцеговине за особе са инвалидитетом.

Харис каже да је конкуренција изузетно јака и да би му ова титула значила много.

“То је огромна награда за неког спортисту, јер бити најбољи спортиста у држави није мала ствар”, рекао је Харис Еминовић.