Амерички мађионичар, поријеклом мађарски Јеврејин, Ерих Вајс, познат као Хари Худини, најпознатији мађионичар 20. вијека, рођен је 6. априла 1874. године.

Геније магије, рођен као Ерик Вајс, промијенио је име у част француског мађионичара Жана Ежена Робера Худина.

Најпознатији је по својим триковима ослобађања из немогућих ситуација, попут затворених простора испуњених водом, док су му ноге и руке везане ланцима.

Худини је један од најпознатијих илузиониста, чији живот и смрт и данас буде многе недоумице.

За живота, а и много година након његове смрти, биографи су се спорили око датума, па и мјеста Худинијевог рођења. Он је тврдио да је рођен у Сједињеним Државама, у Еплтону, граду у америчкој савезној држави Висконсин. Тек је послије пронађен родни лист, из ког се види да је рођен 1874. године у Будимпешти, те да му је право име Ерик Вајс.

Прву велику илузионистичку тачку је имао у пивници у Минесоти. Власник пивнице Мартин Бек завезао би га у ланце, а Худини би се увијек ослободио у најкраћем року.

Будући да је Бек, осим пивнице, имао и путујући циркус “Орфеум”, понудио је Худинију посао. Убрзо је Худини постао звијезда програма.

“Бијег из европских ћелија”

Након турнеје по великим градовима, Сједињене Државе су брујале о човјеку ког “никакви ланци не могу спутати”.

Худинија су звали и “краљем полицијских лисица”, а свој звјездани статус је потврдио касније, када је први пут отишао на европску турнеју. У сваком граду је изазивао локалну полицију да га завеже и стави у ћелију, из које би он потом успјешно побјегао.

Полицајци су сваки пут покушавали да смисле начин да га онемогуће да откључа лисице, али увијек безуспјешно. Чак би га прије везивања претраживали не би ли пронашли скривена помагала за бијег, али никад ништа нису налазили.

Худини је постао најуспјешнији свјетски мађионичар, који је зарађивао много, па је послије смрти његова удовица наслиједила пола милиона тадашњих долара.

Звали су га умјетником међу илузионистима, а публика је хрлила на његове спектакуларне наступе на којима се ослобађао од лисица, лудачких кошуља, па чак и из злогласног вашингтонског затвора у ком је робијао убица америчког предсједника Џејмса Гарфилда.

Управник затвора је позвао Худинија и предложио му да проба да побјегне из затвора, како би на тај начин провјерио безбједност смјештаја најокорелијих злочинаца.

Худини је и одатле побјегао без проблема.

“Најопаснији трик”

Почетком 20. вијека Худинија су многи покушавали да имитирају, па је смислио нову атрактивну тачку – бијег из закључаног простора напуњеног водом.

Најславнији трик из те серије је извео 1913. године, када су га закључали у мали простор од челика и стакла, испуњен водом, у ком је он висио главом према доље.

Требала су му само три минута да откључа лисице и браву и ослободи се.

У то вријеме су многи тврдили да “нико жив не може извести такве трикове”, па су му приписивали натприродне моћи, а он је, пак, у жељи да демантује такве гласине, објавио књигу “Тајне лисица” у којој је објаснио своје трикове.

У њој је открио да је увијек имао “скривени адут”.

“За откључавање брава користим снагу мишића, коњску длаку и минијатурне кључеве. Док би ме окивали у ланце, максимално бих раширио рамена и благо одмакнуо руке од тијела, што би ми помагало у ослобађању”, написао је Худини.

“Биографи тврде да је Худини био шпијун”

Иако се трудио да објасни неке своје трикове, Худини је имао више тајни него што је признавао.

Американци Вилијам Калуш и Лери Сломан 2006. године су објавили његову нову биографију “Худинијев тајни живот: како је настао први амерички суперхерој”, у којој тврде да је славни мађионичар био тајни агент.

Уочи Првог свјетског рата је, наводно, током турнеја по Њемачкој сакупљао војне информације и преносио их америчким и британским војним круговима, а наводно је имао и добре везе с највишим америчким полицијским званичницима.

“Мистериозна смрт”

Хари Худини је умро 31. октобра 1926. године, када се у Сједињеним Државама обиљежава Ноћ вјештица.

Џорџ Харден, пранећак Худинија, затражио је касније ексхумацију посмртних остатака славног претка да би доказао да је службена верзија његове смрти нетачна и да је, највјероватније, лажирана.

Према њој, Худини је умро због упале стомака коју је проузроковало пуцање слијепог цријева усљед јаког ударца. Лјекари данас тврде да је то објашњење медицински бесмислено.

Двојица можда најпознатијих форензичара данашњице, Мајкл Баден, познат по томе што је водио истрагу о насилној смрти америчког предсједника Џона Кенедија и борца за грађанска права Мартина Лутера Кинга, као и његов колега Џејмс Старс, главни патолог на испитивању посмртних остатака револвераша Џeсија Џејмса, заинтересовали су се за Худинијев случај.

Они су већ открили неколико чудних детаља који бацају сумњу на званичну верзију Худинијеве смрти.

Худинија је, према службеној верзији, 1926. године у позоришту у Детроиту изазвао канадски студент Гордон Вајтхед, тврдећи да мађионичар не може издржати његов ударац шаком у стомак и да су све приче о Худинијевом невјероватном прагу бола – чиста измишљотина.

Самоувјерени Худини, који се бавио спортом и увијек радо показивао “плочице” на стомаку, није се успио припремити на ударац, кад га је изазивач изненадио и свом снагом ударио више пута. Худини је пао, а седам дана касније је био мртав.

Сахрањен је на јеврејском гробљу у Њујорку. Никада није откривено колико је на његову смрт утицао ударац, а колико чињеница да није отишао љекарима, јер се бојао да му неће дозволити да заврши турнеју.

Данас се, пак, претпоставља да је Худини отрован.