Хранитељство је према оцјенама стручњака најхуманији начин бриге о дјеци, јер они тако остају у заједници, уз породично окружење, а хранитељство у Босни И Херцеговини је, према мишљењу социјалних радника, сада у итекако бољој позицији него раније.

Највећа хранитељска накнада у Федерацији Босне и Херцеговине је у Сарајеву и износи 172 марке, међутим, сроднички хранитељи не примају никакву накнаду.

Хранитељство у БиХ је регулирано Законом који доноси и накнаде за храњенике и хранитеље, али у овисности о врсти хранитељства. Међутим, због обитељског закона накнадама нису обухваћени сроднички хранитељи.

САНЕЛА ПЕКИЋ, предсједница Асоцијације социјалних радника КС

“Постоје случајеви сродничког хранитељства, али се тада не дају накнаде уколико је по породничном закону обвеза те особе да издржава храњеника. Ако су то родитељи одраслог храњеника, или дјеца, нане, дједови”, рекла је Пекић..

СДП-ова заступница у федералном парламенту, Лана Прлић упутила је у процедуру Измјену једног члана Закона о хранитељству према којем би и сроднички хранитељи добивали накнаду.

ЛАНА ПРЛИЋ, заступница у Парламенту ФБиХ (СДП)

“Нажалост, постојећим Законом ближи сродници, као што су нене, деде, баке, браћа, сестре, тетке не могу остварити право на хранитељску накнаду, што је превага у одлуци да свог сродника не узму у хранитељску породицу, већ их шаљу у институције”, казала је Прлић.

Психолошки гледано, обитељска скрб је далеко боља од одгоја и скрби у институцијама социјалне заштите. Стручњаци сматрају да се требају издвајати средства за такав вид хранитељства, јер он дјеци предвиђа стабилнију будућност а храњеницима опћенито већу посвећеност

НЕРМИНА ВЕХАБОВИЋ-РУДЕЖ, психологиња

“Квалитет односа хранитеља и дјетета би у старту требао бити бољи, а то што дијете добија за себе особу која ће, у оквиру своје породице, бринути о потребама, психичким и физичким дјетета, на адекватан начин, него што је то у домовима јер у домовима на велики број дјеце иде један одгајатељ”, истакла је Вехабовић-Рудеж.

Иако је обитељско скрбништво много боље од институционалног, психологиња Вехабовић-Рудеж наглашава да се треба водити рачуна да у хранитељском процесу потенцијални хранитељ прође психолошка тестирања И процјене које би елиминирале могућност злоупорабе хранитељства.