Хрватска је добила Музеј лажних вијести, веб страницу са свједочанствима новинара и знанственика из подручја медија, алатима и техникама за развој медијске писмености и критичког размишљања те за препознавање и борбу против “фејк њуза”.

Оснивањем Музеја лажних вијести као мјеста за информирање и поучавање, Институт за нове медије и и-демокрацију (ИнМед) омогућит ће да се на једном мјесту дознају информације о конструкту колоквијално названом “лажне вијести”, истиче зачетник пројекта Лордан Прелог, некадашњи новинар и уредник, сада постдипломант докторског студија информацијско-комуникацијских знаности на загребачком Филозофском факултету.

“У овој, почетној фази, започели смо окупљати осврте домаћих стручњака који ће написати властито мишљење о теми дезинформација. Свједочанства планирамо промовирати како би досегли што већи број грађана којима ће бити корисно прочитати искуства написана из пера угледних професионалаца”, истиче Прелог.

Међу првим објављеним свједочанствима су и осврти професорице Јелене Јуришић, професора Стјепана Маловића и Ненада Прелога, али и новинарске легенде Инослава Бешкера који се позабавио улогом новинара у стварању факе неwса на примјеру темишварских жртвава, једног од кључних медијских догађаја у рушењу режима румуњског диктатора Чаушескуа.

Темишварски мученици су бјелодан примјер како факе неwс може настати и без декларираних злих намјера, такорећи спонтано и како је након тога ту “вијест” не тешко, него немогуће изагнати из колективног имагинарија, којему је, очито, била потребна, истиче Бешкер.

Наводи и да је “фејк њуз” била тактичко средство и стратешка варка у доба док се још није говорило ни о специјалноме ни о хибридном рату и док још хакери нису минирали сајберпростор “фејкушама”.

“То наравно не значи да се смијемо пухати као генерали када нам се омакне фејк њуз у новинарству. Било да смо је створили, било да смо је однекле преузели и даље пласирали, ми смо тиме задали још једну рану нашему угроженоме занату”, пише Бешкер на страници Музеја лажних вијести, првог таквог пројекта у Хрватској, али и можда и у свијету, како истиче аутор пројекта.

Осим свједочанстава, на страници Музеја лажних вијести корисницима се нуде и пројекти медијског описмењавања и критичког размишљања.

“Позивамо све заинтересиране, поготово ученике и студенте, да се пријаве на бесплатни течај намијењен развијању медијске и дигиталне писмености, критичког размишљања те вјештина и алата за провјеру информација на интернету и друштвеним мрежама. Течај радног назива “Потјех у потрази за Пинокијом” је бесплатан за све особе жељне нових знања и искустава, а трајати ће три тједна и одвијати ће се путем маила”, истакнуто је се на страници.

Осим тога, нуде се и повезнице на текстове који упозоравају или објашњавају феномен лажних вијести из хрватских медија, а позивају се и новинари, знанственици и медијски дјелатници да напишу свој осврт на тему дезинформација.

“Ваше свједочанство, након поступка ревизије, можемо објавити на страници Музеја лажних вијести, а на тај начин и ви можете дати свој допринос у борби против дезинформација и других облика неистинитих садржаја који загађују наш медијски простор” позив је хрватског Музеја лажних вијести.