Ако нам је циљ борба против глобалног загријавања и смањење потрошње природних ресурса, уклањањем лаганих пластичних врећица с тржишта чини се више штете него користи, поручују стручњаци који се баве пластиком као материјалом и утјецајем пластичних ствари на околиш.

Након што су јучер активисти хрватске подружнице Гринпис предали 65.000 потписа хрватских грађана Министарству господарства и одрживог развоја с циљем смањења и уклањања једнократних пластичних производа како би се спријечило загађење околиша, о теми су се огласили стручњаци за пластику.

Нацрт приједлога Закона о господарењу отпадом, тренутачно у процедури савјетовања са заинтересираном јавношћу, предвиђа забрану стављање на тржиште лаганих пластичних врећица за ношење.

То су врећице с дебљином стијенке већом од 15 микрометара и мањом од 50 микрометара, односно уобичајене врећице које се користе при купњи у малопродаји.

„Замјене за лаганије пластичне врећице које се желе уклонити с тржишта су дебље и теже, што захтијева више материјала и енергије за производњу и транспорт, а папирнате врећице и платнене торбе обично се не употребљавају довољно често да надокнаде свој почетни угљиков отисак.“ – истиче Маја Рујнић Хавстад, водитељица Лабораторија за прераду полимера на Факултету стројарства и бродоградње Свеучилишта у Загребу.

Поједине удруге, унаточ ставу знанственика, додатно апелирају и на забрану врло лаганих пластичних врећица за ношење, оних тањих од 15 микрона, чија је употреба нужна због хигијенских разлога, упозоравају у приопћењу.

„Директива ЕУ-а спомиње одговорно понашање произвођача пластичних врећица а не њихову забрану. Поручује ли се забраном врећица да Хрватска не може или не зна успоставити сустав кружног господарства?“, поручује Ромео Деша, бивши члан Друштва за пластику.

Деша сматра да би се увођењем обавезе уградње рециклата у нову пластичну врећицу потакнуо и развио цијели нови сустав прераде, а људи би се савјесније односили према амбалажном отпаду.

Виктор Симончич, стручњак за заштиту околиша, такођер сматра да таквом начину забране прибјегавају само државе које немају јасну визију у поступању с отпадом.

„Кориштењем једнократних пластичних предмета осигурава се сигурност и хигијена, што не можемо занемарити у тијеку пандемије, а може их се набавити јефтино и збринути одмах након употребе, пуно једноставније и околишно прихватљивије од многих других врста отпада. Многе државе сада или одустају од намјераване забране кориштења дијела пластичних врећица, а неке чак повлаче раније одлуке о забрани њиховог кориштења“, изјавио је Виктор Симончич.

Активисти Гринписа упозоравају како велика количина пластике завршава у околишу, проналази пут до мора која постају највећа одлагалишта отпада на свијету, те угрожава морске животиње и доспијева у хранидбени ланац.

Јавно савјетовање о Закону о господарењу отпадом је у тијеку, у савјетовању судјелују стручњаци, грађани и удруге заинтересиране за ову тематику, а у Закону се налази приједлог да се у Хрватској од 1. српња 2021. године стави забрана на кориштење лаганих врећица на тржиште.