Индустријска производња у ЕУ успорила је у травњу, одражавајући проблеме у сектору сировина и полупроизвода, а Хрватска је први пут у шест мјесеци биљежила пад, показале су процјене еуропског статистичког уреда.

У 27-чланој Еуропској унији сезонски прилагођена индустријска производња порасла је у травњу 0.5 посто у успоредби с ожујком када је према ревидираним подацима увећана 0.8 посто, показале су прве процјене Еуростата.

У еурозони производња је убрзала, на 0.8 посто у односу на ожујак, када је према ревидираним Еуростатовим подацима порасла 0.4 посто.

Највише је на оба подручја у травњу порасла производња трајних потрошачких добара, за 2.9 посто у ЕУ и за 3.4 посто у еурозони.

Интензиван раст производње биљежио је и енергетски сектор, за 2.9 посто у ЕУ те за 3.2 посто у еурозони. Смањена је само производња нетрајних потрошачких добара, за 0.7 посто у ЕУ те за 0.3 посто у еурозони.

Разлика у темпу производње на два подручја повезана је са сектором интермедијарних добара, који је у еурозони биљежио исту стопу раста као и у претходном мјесецу, док је у ЕУ њезин раст нагло успорио, показује извјешће.

Међу земљама чланицама Уније чијим је подацима Еуростат располагао највише је у травњу на мјесечној разини порасла производња у Белгији, за 7.4 посто, показују Еуростатови подаци. Слиједе Малта и Естонија с растом производње за 5.6 односно 4.4 посто.

У Хрватској је производња у травњу на мјесечној разини пала 2.1 посто, најснажније од прошлогодишњег студенога. У ожујку порасла је 3.4 посто.

Највише је у травњу на мјесечној разини пала производња у Данској, за 3.8 посто. Слиједе Мађарска и Литва с падом производње од 3.2 односно 2.4 посто.

Еуростат није располагао подацима за Ципар и Швицарску.

У односу на прошлогодишњи травањ, кад је већина земаља увела строге мјере затварања како би зауставила ширење коронавируса, индустријска је производња у ЕУ и еурозони према календарски прилагођеним подацима скочила за 38.7 односно 39.3 посто.

У ожујку је према ревидираним подацима еуропске статистичке агенције порасла 11.5 посто на оба подручја.

Највише је и у ЕУ и у еурозони у травњу на годишњој разини порасла производња трајних потрошачких добара, која је више него удвостручена.

У сектору капиталних добара производња је поскочила 67.5 посто у ЕУ те 65.4 посто у еурозони. Слиједи и сектор интермедијарних добара с растом производње за 36.9 односно 38.7 посто.

Знатно блажи, али још увијек снажан раст биљежио је и сектор нетрајних потрошачких добара, за 14 посто у ЕУ те за 15.4 посто у еурозони. Близу је и енергетски сектор с растом производње за 13.8 односно 14.4 посто.

На годишњој је разини међу земљама Еуропске уније чијим је подацима Еуростат располагао далеко највећи раст индустријске производње у травњу биљежила Италија, за 79.5 посто.

Слиједе Словачка с растом производње за 69.1 посто те Румуњска са 64.5 посто.

Хрватска је међу три земље с најнижим двознаменкастим стопама раста производње у травњу, за 17.3 посто у односу на исти прошлогодишњи мјесец. Близу су и Естонија и Малта гдје је порасла 16.8 односно 17.5 посто.

У ожујку производња је у Хрватској на годишњој разини порасла 9.9 посто.

Једнознаменкасти раст производње биљежиле су само Низоземска, Данска и Финска, за 8.8 односно 6.7 и 3.1 посто, показује Еуростатово извјешће.