Једна од главних мјера новог Националног плана за сигурност цестовног промета 2020-2030. је промјена граничних вриједности допуштене количине алкохола у крви возача, а његово провођење би могло почети већ ове године, пишу хрватски медији.

Сада је на снази регулатива која допушта 0,5 промила алкохола у крви возача, што се не односи на професионалне и младе возаче, а као једна од мјера наводи се да ће се истражити могућност и учинковитост промјене граничних вриједности допуштене количине алкохола у крви возача. Провођење ове мјере могла би почети од ове године до 2023., пише Вечерњи лист.

Нови Национални план о којем је завршено јавно савјетовање, доноси битне промјене у односу на претходни план с обзиром на то да није остварен главни циљ да се у прошлом десетљећу број погинулих у промету смањи за 50 посто у односу на 2010., на 213. Наиме, 2019. било је 297 погинулих на цестама, а лани 237, иако су прошла и ова година обиљежене коронакризом и затварањем економије те посљедично мањим прометом.

Новим планом одређено је 13 подручја дјеловања, за свако од њих предложене су мјере.

Једна од мјера је и да се истражи учинковитост сустава Алцохол Интерлоцк и његов утјецај на смањење броја несрећа те да се потиче професионалне возаче на кориштење тог система.

У складу с проведеним истраживањима учинковитости, предложит ће се и обвеза уградње уређаја Алцохол Интерлоцк у возила особа које су више пута ухваћене пијане у вожњи.

Међу осталим истражит ће се и предложити рјешења за учинковитију наплату казни те увођење контроле просјечне брзине, поготово у тунелима.

Потакнут ће се и јединице локалне самоуправе да набаве уређаје за мјерење брзине, при чему ће се толеранција уређаја за мјерење брзине свести на минимално могућу.

Та толеранција или, како се службено назива, сигурносна разлика износи 10 км/х за брзине до 100 км/х, а за веће брзине од тога износи 10 посто.

У складу са свјетским смјерницама, поступно би се уводили и сустави за надзор брзине у возилима који возаче информирају њиховој тренутачној брзини те их упозоравају возе ли непрописном брзином.

Истражит ће се и иновативне могућности онемогућавања возача да користе мобилни телефон тијеком вожње и предложити рјешења.

Као мјере за пјешаке и бициклисте наводе се едукације пјешака и провођење бициклистичких испита.

Једна од мјера је и подизање свијести о важности међусобног поштовања возача мотоцикала и мопеда те возача осталих возила.

У односу на професионалне возаче предвиђа се унапређење законске регулативе везане за преусмјеравање промета теретних возила на аутоцесте.

Нови Национални план предвиђа едукативне програме о важности кориштења појаса, санацију опасних мјеста, хитну хеликоптерску медицинску помоћ као и помоћ брзим бродицама.

Удружење Сигурност у промету критизирало је нови план јер је, наводе, донесен без анализе учинака прошлог плана.

Тако каже да се у новом плану уопће не наводи оснивање Агенције за сигурност цестовног промета, а што је било наведено у прошлом плану и није остварено.

Из МУП-а су одговорили да је у изради новог плана разговарано са широким кругом стручњака и да се тако дошло до спознаје да је за садашње прилике најбоље за носитеља провођења плана именовати МУП, а не ад хоц оснивати ново тијело.