Најбољи филм 14. Право Људски Филм Фестивала је “Хронике живе” Бена Гуеза и Саше Кулак, саопћили су организатори.

Церемонијом проглашења затворен је тај фестивал, а најбољи филм је одабрао жири у саставу: Грег де Кур Јр, Андрéс Дук, Адриана Кена, Ивана Квесић и Јелена Максимовић, у селекцији од шест филмова из цијелог свијета.

“Филм који нас је одвео усред ничега или можда на сам крај свијета и показао нам, са много љубави, комплексност аутономних живота, гдје умјетност и људска осјећања бујају и дају нова значења. Становници овог мјеста су можда изопћеници и маргиналци са снажним критичким свјетоназором, али у исто вријеме гаје снажну емпатију за човјечанство. Импресионирала нас је флуидност режије и прецизни филмски израз, уз нијансиране везе међу протагонистима. Напуштени рудници, градови духова, НЛО-и – ово је можда жанровска филмска вјежба, али је у потпуности утемељена у проживљеном искуству и интимним везама које спајају људе с обје стране камере. Овај филм испреплиће околишно, друштвено и ментално и због тог смо одлучили еxтра мурос награду дати филму ‘Хронике живе’ Бена Гуеза и Сашe Кулак”, наведено је у изјави жирија.

Специјално признање добио је филм “Од сутра ћу” (Иван Марковић и Ву Линфенг).

“Жири је одлучио дати специјално признање филму који промишља важност пријатељства и самоће као хуманих остатака протагониста чије понашање контролирају корпорације и конзумеристичке стратегије. Филм има моћан и маштовит визуелни стил који трансцендира стварност и трансформира је у универзалну причу са поетским завршетком”, навео је жири.

Екстра мурос награда 14. издања Право удски Филм Фестивала је “Горуће поље” Миле Панић, аналогна фотографија у дигиталном принту – рад којим умјетница “преиспитује властиту одговорност спрам насљеђа и оставштине у моменту рашчињености”.

Мила Панић рођена је у Брчком, живи и ради у Берлину, а њен рад карактеризира редефинирање постојећих наратива о дијаспори и медијској перцепцији тамошњег бољег живота.

Током шест дана Право Лјудски Филм Фестивала, приказано је 40 филмова, од тога 23 у ретроспективном програму Етика на крају свијета: Околишно, друштвено, ментално, чији је циљ био пружити различите филмске увиде у еколошку кризу те надахнути на промишљање, дискусију и акцију.

Приказани су и два филма у оквиру специјалног програма посвећеног женама испред и иза камере те укупно седам филмова насталих у оквиру школа документарног филма Ко је видио видео?! и Бордер Пасс /Гранични прелаз, а гостовале су жене Крушчице, које су подијелиле своју инспиративну причу.