Пословником о раду Скупштине Црне Горе више неће бити предвиђено новчано кажњавање посланика, договорено је на сједници Радне групе за измјене и допуне тог документа.

Координатор Радне групе Момо Копривица рекао је да су се са приједлогом о брисању одредбе сагласили и Социјалдемократска партија и Албанска коалиција “Једногласно”.

“На тај начин смо дошли до сагласности која је и изнад оне која се тражи за доношење Пословника Скупштине Црне Горе о брисању норми о новчаном кажњавању парламентараца. Сматрали смо да је то непримјерено уставном, правном и политичком статусу парламентараца, ауторитету и угледу једне институције”, навео је Копривица.

Он каже да је прошло вријеме када су новчано кажњавани посланици због политичког опредјељења и понашања, док нису били кажњавани тајкуни и криминалци.

Копривица је указао да на тај начин јачају ауторитет и углед Скупштине као институције народног преставништва.

“Оно што треба да буде основни регулатор понашања јесу правна свијест и демократска култура”, рекао је Копривица послије сједнице Радне групе.

Он је навео и да су договорили примјену закључака Административног одбора о имунитету, те да је договорено да се уведе норма о обавезном присуству министара на сједницама на којим буду разматрани приједлози закона и других аката из њихове надлежности.

Према његовим ријечима, биће прописано и обавезно присуство овлаштених предлагача на свим сједницама на којим буду разматрани њихови акти.

“То се односи и на предлагаче захтјева за одобрење вођења кривичног поступка, као и у случају обавезног присуства овлаштених предлагача других аката не само министара, него и представника других институција”, нагласио је Копривица.

Према његовим ријечима, то је начин да се врати ауторитет и углед парламенту, који је у претходном периоду био урушен. Како је рекао, направљена је и свеобухватна анализа норми Пословника Скупштине која се односи на парламентарна саслушања и истраге.

“Договорено је да се додатно дефинишу консултативна и контролна саслушања како би се направила прецизна разлика између ова два механизма парламентарног надзора”, напоменуо је Копривица.

Он је истакао да је договорено и да се контролна саслушања обављају најмање два пута у току редовног засједања на захтјев трећине чланова одбора, те да се дефинише прецизан циљ контролног саслушања.

“Циљ је не само да се разјасне поједине ствари, него и да се оствари контролна функција Скупштине, али да се сагледа и прати примјена прописа”, рекао је Копривица.