Адмир Чавалић, босанскохерцеговачки економски стручњак, изјавио је за БХРТ како очекује да ће Босна и Херцеговина у јануару или фебруару наредне године добити нова кредитна средства од Међународног монетарног фонда (ММФ), са роком од три године у пар транши, да ће бити врло стриктни добри услови, али да ћемо већ на првој транши прекршити те услове у контексту рочности испуњења мјера.

“ММФ ће нас мало наружити, али ће нам одобрити средства јер за њих то није пуно, а нама јесте у контексту одржавања социјалног мира”, рекао је Чавалић гостујући у емисији БХТ1 Уживо.

Чавалић је са групом економских експерата послао писмо ММФ-у у вези са покретањем преговора БиХ и ове међународне институције о добијању новог кредита.

“У писму смо навели да очекујемо задуживања, то је сасвим логично. Међутим, ММФ не смије изоставити свој принцип условљавања. Од домаћих власти се мора тражити провођење низа економских реформи, структуралних промјена у нашој економији које се одлажу. Заборавили смо Реформску агенду 1, није се реализовала како треба, затим социо-економске реформе из 2019. године чији је фокус био здравствени систем. То је било прије пандемије Цовид-19 и шта би било да смо то урадили на вријеме? Треба се посветити реформама које се тичу унапређења фискалног оквира БиХ, затим фокусирања на здравствени систем и реструктурирање истог и, наравно, стабилност и очување пензионо-инвалидског фонда”.

Писмо је, наводи Чавалић, отишло даље у Вашингтон, а имали су и неколико неформалних састанака с представницима ММФ-а. Новина је, истиче, то што би ММФ, по први пут, волио да се у преговоре о кредиту укључе и нижи нивои власти или, како је рекао Чавалић, неке прогресивније владе.

“У међународним круговима се цијени мишљење прогресивне економске струке. Морам напоменути да је група економских експерата у ово ушла без икакве калкулације. Сматрамо да је сада право вријеме да се одраде неке добре ствари. Гурамо те промјене без неког личног интереса”.

Чавалић истиче да није спорно да Босни и Херцеговини треба ово задужење.

“Да сте ме питали прије Цовида-19, рекао бих да не треба дизати нове кредите. Али, у овом тренутку, пад директних и индиректних пореза условљава да морамо одржавати буџетску стабилност. Али, хајдемо се барем паметно задужити”.

Радује га, каже, што су добили подршку колега-економиста, који нису потписници овог писма, као и позитивна реакција дијела власти.

“Вјероватно нас не воле министри финансија, али знам зашто је тако – вјероватно јер су они најзначајнији конзументи тих средстава”.

Чавалић у разговору истиче да није проблем у кредиту, него у у потенцијалу земље да врати кредите.

“БиХ је умјерено задужена, али немамо велики економски потенцијал, нити остварујемо високе стопе економског раста, то је два до три посто годишње, у нормалним околностима. Нама је изузетно тешко сервисирати у будућности наше обавезе”.

По његовим ријечима, наредна година бит ће најтежа у контексту стабилности буџета, незапослености…

“Бројни су изазови пред владама, морамо сви имати разумијевања, неће бити лако и не може се очекивати раст плата, пензија… Кредитна средства су потребна, али оно што сада можемо урадити, конкретно, то је дигитална трансформација наше економије. Узмите закон о електронском потпису, који више од осам година стоји у ладицама. Замислите да смо то сада имали, како би наш финансијски сектор функционисао, да не морамо чекати пред банкама гдје су највећи редови…или генерално да можете онлине обављати већину посла. То су неке паметне реформе и ми се управо фокусирамо на такав тип реформи”.

Чавалић у разговору за БХТ1 Уживо закључује како је намјера писма упућеног ММФ-у да се покушамо помјерити напријед јер је тренутна криза, тврди он, шанса.

“То није флоскула, најбоља економска рјешења, историјски посматрано, дешавала су се за вријеме криза – од ‘велике депресије’, рецесије 2008. и 2009. године и сада актуелна криза узрокована Цовидом-19”.