Енглески филмски глумац, сценариста, режисер и продуцент Чарли Чаплин (1889-1977), један од пионира кинематографије и највећих умјетника у историји филма, преминуо је 25. децембра 1977. године.

Чаплин је у САД отишао 1910. године и почео каријеру у филмским бурлескама, али се брзо осамосталио и стекао свјетску славу оригиналним ликом сентименталног кловна – скитнице.

Његов изворни хуманизам, изграђен у вријеме тешке младости и изражен у лику доброћудне скитнице Чарлија, учинио је да свима постане јасна снага филмског говора и његова моћ у афирмацији универзалних људских вриједности.

Мада никад није проповиједао радикализам било којег облика, Чаплинов филмски опус био је довољан разлог да га годинама прогони шеф ФБИ-ја Едгар Хувер, а, у вријеме антикомунистичке хистерије у САД, Чарли је постао жртва америчког републиканског сенатора Џозефа Макартија, па је 1952. године емигрирао у Швајцарску, гдје је и умро.

Чарли Чаплин снимио је 75 кратких и дугометражних филмова, а 1972. године додијељен му је “Оскар” за животно дјело.

Неки од његових филмова су: “Идила у пољу”, “Пасји живот”, “Мирна улица”, “Ходочасник”, “Дјечак”, “Потјера за златом”, “Циркус”, “Свјетлости велеграда”, “Модерна времена”, “Велики диктатор”, “Господин Верду”, “Један краљ у Њујорку”, “Свјетлости позорнице” и “Грофица из Хонг Конга”.

“Велики диктатор” представља мрачну сатиру о нацистичком вођи Адолфу Хитлеру која је доспјела и до самог Берлина. Хитлер је покушао да одгледа филм до краја, али је бијесан напустио пројекцију.

Чарли Чаплин је симбол филма 20. вијека и кинематографије уопште.