Директорица Музеја књижевности и позоришне умјетности БиХ Шејла Шехабовић и директор Земаљског музеја БиХ Мирсад Сијарић упозорили су данас на заједничком обраћању јавности на потребу веће свјесности о значају седам институција културе од државног значаја којима до данас статус није ријешен, као и на чињеницу да неке од тих институција улажу велике напоре да резултати њиховог рада буду видљиви.

“Тренутно смо у тешкој ситуацији и то није стање за које можемо тврдити да ће брзо проћи. Као неке институције које имају одређену финансијску стабилност па се могу надати некој доброј наредној години”, казала је Шехабовић.

Она је подвукла да подржавају што Министарство културе и спорта Кантона Сарајево и министар Кенан Аликадић ради на системском рјешавању њиховог статуса, преузимајући привремено управљање над државним институцијама.

“Видимо да се озбиљно и системски покушава ријешити проблем наших институција, било би заиста непотребно да држава преузима наше институције у неком биједном и распаднутом стању. Тренутно нисмо у таквом стању, али нам је хитно потребна помоћ да не бисмо почели стварати дугове. Ако се до наредне године, као што Министарство планира, оствари већина оног што желе – било би паметно узети у обзир чињеницу да је за државу увијек јефтиније да влада управља институцијом која је стабилна и финансијски и на сваки други начин, него да преузима ствар у моменту кад је све скоро пропало”, каже Шехабовић.

Кад је ријеч о Земаљском музеју БиХ, Мирсад Сијарић је навео да су упосленици те институције пролазили кроз различите фазе – нису имали плате мјесецима, затим су радили за минималце и сада раде за плате које се крећу од 450 до 900 КМ.

“Као директор и доктор наука радим за 900 КМ. Видио сам да је прошле седмице одржана прес конференција представника кантоналних институција. Страшно је то што им скупштина ради, али желим искористити прилику да позовем представнике медија да израчунају и виде да један упосленик, рецимо, Камерног театра 55 или САРТР-а у просјеку кошта Кантон 42.000 КМ, док за једног упосленика Земаљског музеја Кантон издваја 6.000 КМ на годишњем нивоу. А то су људи који се баве науком, имају магистерије, докторате”, подвукао је Сијарић.

Он апелује да новац треба бити правилније распоређен, према броју запослених и габаритима институција.

“Није исто имати једну или двије канцеларије и 20.000 м2 простора који је национални споменик и мора се одржавати”, нагласио је Сијарић, додавши да и у 2020. години Земаљски музеј још поправља ратну штету јер је био на првој линији фронта.

Шехабовић је такођер истакла да су се обоје обратили као директори најмање и највеће институције те да имају подршку и од других колега.

“Радимо толике године, овдје има људи који су ту свој радни вијек провели. Највећи нам је проблем што не можемо да радимо свој посао. Ја од јутра до мрака испуњавам апликације. Некад успијем да обезбиједим да скоро цијелу годину будемо финансијски стабилни, али по цијену тога да наша грађа није дигитализирана јер нема људи”, устврдила је.

Она је подвукла да кад се нешто што је од државног значаја стави у положај попут НГО-а, нешто мора страдати.

“Неко мора да се брине о кући која је из деветнаестог стољећа да јој нешто не отпадне, неко мора да се брине о 20.000 експоната у овом музеју. Неко мора да се брине да нешто не буде нама. То кошта на тај начин да сад не смијем људима да дам плате јер се бојим ако не будем платила струју да нећу моћи да укључим алармни систем”, појаснила је она.

Сијарић и Шехабовић навели су да је битније како инститиције раде и да раде него како их зову или којем нивоу власти припадају. Подсјетили су да још од потписивања Дејтонског споразума није ријешен њихов правни проблем, те да је иницијатива Министарства културе и спорта КС добра као премосница, рјешење да се институцијама да нека правна и финансијска стабилност те им се пружи прилика да се развијају а не пропадају.