Широм градова у БиХ запаљене су свијеће и положено цвијеће за осморо дјеце који су убијени у Витезу 1993. године док су се играли на игралишту. На исти начин почаст убијеној дјеци одата је и широм Хрватске, те у остатку свијета.

У Мостару запаљене свијеће и положено цвијеће

Испред спомен-обиљежја погинулим бранитељима код Хрватског дома херцега Стјепана Косаче у Мостару вечерас су запаљене свијеће и положено цвијеће у спомен на погибију осмеро дјеце у Витезу, чију је игру прекинула експлозија гранате испаљена с положаја Армије РБиХ.

Испред спомен-обиљежја запаљено је осам бијелих свијећа, а поред сваке свијеће положене су бијеле руже.

У Витезу обиљежена 28. годишњица страдања осмеро дјеце

У Витезу је у четвртак обиљежена 28. годишњица погибије осмеро дјеце, чију је игру прекинула експлозија гранате испаљена с положаја Армије РБиХ.

На дјечјем игралишту, у насељу Подградина, 10. липња 1993. године на лицу мјеста погинуло је петеро дјеце, троје је преминуло у болници, док је шестеро дјеце рањено.

У том нападу, Иван Гарић из Витеза изгубио је брата и сестру, а и сам је био тешко рањен.

Гарић каже да су обитељи убијене дјеце изгубиле повјерење у правосудне институције, односно наду да ће одговорни за овај злочин икада бити процесуирани.

“Немамо никаквих нових сазнања, нити информација. Само то што годинама слушамо – да Тужитељство БиХ има отворен предмет. Материјале које сам имао прослиједио сам Државној агенцији за истраге и заштиту (СИПА), из које су ме неколико пута контактирали, и пренио сам им своје фрустрације”, каже Гарић.

Уз несанкционирање одговорних, Гарић је огорчен и односом свих разина власти према овом злочину.

“Наравно да смо разочарани јер нитко није кажњен, али има и других проблема који су се могли много лакше ријешити. Међутим, како да очекујемо правду и да суд нешто уради, када у Витезу нема ни улице посвећене погинулој дјеци и кад смо годинама изложени проблемима око рјешавања имовинско-правних односа за спомен-обиљежје. Све се сведе на годишњицу, а година је дуга и није само један дан”, казао је.

На дјечјем игралишту, у насељу Подградина, 10. липња 1993. године на лицу мјеста погинуло је петеро дјеце, троје је преминуло у болници, док је шестеро дјеце рањено.

У експлозији минобацачке гранате погинули су: Сања Гарић (1975.), њезин брат Милан Гарић (1981.), Драган Рамљак (1978.), Дражен Чечура (1978.), Борис Античевић (1983.), Сања Крижановић (1978.), те Аугустина Гребенар (1984.) и њезин брат Велимир Гребенар (1981.).