Пред Привременом истражном комисијом о раду правосуђа прво би требало да се појаве директори Агенције за превенцију корупције и Агенције за јавне набавке, потом и судије Бранко Перић, Милан Благојевић и Фарис Вехабовић, који би требало да говоре о притисцима на правосуђе. У коначници – на јавном саслушању биће позвани кључни носиоци највиших правосудних функција у БиХ. Да ли ће они пристати на јавна саслушања још је неизвјесно. Извјесно је да је пред њима много питања, а јавност чека одговоре.

БРАНИСЛАВ БОРЕНОВИЋ, члан Привременог истражног повјеренства (ПДП)

„Ја мислим да је правосуђе заробљено у три ријечи – нечињење, незамјерање, нерад. И да правосуђе не смије да отвори било коју озбиљну аферу, јер доћи ће до врха. Ово око респиратора није могла урадити ова фирма и овај човјек сам. Иза тога је неко стајао, неко је то осмислио“, рекао је Бореновић.

ЗУКАН ХЕЛЕЗ, члан Привременог истражног повјеренства (СДП)

„Ја мислим да је кључни проблем рад Суда и Тужиластва бих. У предмет Пандора укљуцени су сви шефови највећих политичких странака у БиХ. Ко има највећу моћ и утицај? Шефови странака оних који су на власти. То што они не рјешавају, све је политички обојено“, казао је Хелез.

Респиратори и друге спорне јавне набавке, не би требало да засјене и друге афере у БиХ, сагласни су у Привременој истражној комисији. Зато ће се фокусирати и на сумњиве приватизације и стечајне поступке.

ЗЛАТАН БЕГИЋ, члан Привременог истражног повјеренства

„Немојте заборавити да је у БиХ настао термин стечајна мафија. И то су били политички обојени процеси. И ту је било конекције између владајућих структура и носиоца сивих економских зона“, истакао је Бегић.

И када Привремена истражна комисија дође до одређених сазнања и донесе конкретне закључке, упитно је да ли ће они бити усвојени у Представничком, те Дому народа Парламента БиХ, с обзиром на већину коју чине ХДЗ-а и СНСД. Управо представници те двије партије не учествују у раду истражне комисије.

ЈОСИП ГРУБЕША, министар правде БиХ (ХДЗ)

„Чему служе те комисије? Јер ако ћемо ми тражити да, као што свако демократско друштво има три стуба власти, зашто би ми тражили да законодавна власт има уплива или у извршну или у судску или обрнуто“, рекао је Грубеша.

Из одговора ХДЗ-овог министра јасно је каква судбина чека све оно што Привремена истражна комисија утврди. У коначници ће све утврдити до средине наредне године, када ће извјештај предати на разматрање. А до тада би кроз извјештаје и јавна саслушања требали сазнати, између осталог, ко то врши утицај на носиоце највиших правосудних функција и зашто се предмети најкрупнијих афера отежу више од пет година.