Црногорски предсједник Мило Ђукановић рекао је у понедјељак у поводу Дана државности да су у Црној Гори, за разлику од држава окружења, ријетки покушаји ревизије повијести, оптуживши СПЦ да управо то покушава чинити те да се мијеша у државну политику.

Црна Гора у понедјељак слави Дан државности, у знак сјећања на 13. српња 1878. када је на Берлинском конгресу призната као самостална држава, и исти датум 1941. када је у тој земљи почео народни устанак против фашизма.

У интервјуу за празнични број дневника Побједа, Ђукановић је рекао да су, за разлику од држава окружења, у Црној Гори ријетки покушаји ревизије повијести у смислу представљања колаборациониста из Другог свјетског рата ослободитељима и минимализирања њихових злочина.

“Значајна већина у Црној Гори никада не може поистовјетити домољубе и издајнике, нити злочинце и њихове жртве. То се код нас стољећима сматра увредом и срамотом”, истакнуо је Ђукановић.

Актуалне покушаје Српске православне цркве (СПЦ) и просрпске опорбе да се издаја представи као врлина те да се глорифицирају злочинци и сурадници окупатора назвао је “биједним и срамотним покушајима настављача идеологије и политике четничког покрета да прикрију његов издајнички и злочиначки карактер”.

Алудирајући на политичку улогу коју СПЦ игра од почетка године у Црној Гори, организацијом просвједа након усвајања закона који регулира питања власништва над вјерским објектима у Црној Гори, Ђукановић је рекао да су ријетка друштва у свијету гдје вјерске организације и њихови лидери имају тако видљиву политичку улогу, нарочито мјесец и пол прије парламентарних избора који су заказани за 30. коловоза.

“Предизборни амбијент је данас битно другачији, то јест значајно неповољнији у односу на 2016. Црква тада није била прешла политичку црту, без обзира на то што се знало тко су њезини фаворити и у чијем интересу ради. Није ни службена Србија тада била тако отворено умијешана у унутрашње ствари Црне Горе. Москва је сада тиша, али вјероватно нема ни потребе бити гласнија код толике галаме њених српских експонената, и у Србији и овдје”, казао је Ђукановић.

Истакнуо је да та “политичка намјера” не може проћи код грађана Црне Горе.

Честитајући празник сународњацима, Ђукановић је рекао да само на темељима антифашизма Црна Гора може постојати као грађанско, мултиетничко и демократско друштво.

“Тако да без 13. српња 1941. не би било ни 21. свибња 2006, нити би било неовисне проеуропске Црне Горе”, закључио је Ђукановић.

На тај датум 2006. одржан је референдум о неовисности Црне Горе од Државне заједнице Србије и Црне Горе на којем се већина грађана одлучила за неовисност.