Преговори о новом аранжману са ММФ-ом највјероватније ће почети половином новембра, одмах након избора, потврђено за БХРТ из те институције. Власти Босне и Херцеговине већ су испланирале на шта би потрошиле новац.

Између осталог, поново се помиње реформа јавних предузећа. Хоће ли наша земља напокон кренути у тај процес, или је то још само једна “шарена лажа”?

Више од пет стотина јавних предузећа, осамдесет хиљада запослених,осам милијарди марака губитка, а то је у кратким цртама, биланс пословања јавних предузећа на свим нивоима власти у Босни и Херцеговини. Реформа није далеки циљ него пријека потреба, тврде економисти. Вишак запослених, посебно у администрацији, и чињеница да су јавна предузећа увијек највећи порески дужници тим тврдњама иду у прилог.

Управо је анализа ММФ-а, који пословање јавних предузећа прати годинама, показала да скоро половина нема економску оправданост, и да не могу без кредита, грантова и субвенција државе. То не би било спорно да послују у плусу или да су бар на позитивној нули, што најчешће није случај. На све то, плате су за око 40 одсто више, а продуктивност по раднику осам одсто нижа него у приватном сектору. Из ММФ-а поручују да је још рано говорити о новом аранжману, али да је пут
реформи дуг.

ЗОРАН ПАВЛОВИЋ, економиста

“Субвенцијама и кредитима се јавна предузећа неће спасити, закључују економисти, а неминовно се само може даље одлагати. Босна и Херцеговина већ је “до гуше ” у кредитима. Само у првих шест мјесеци ове године, код међународних кредитора задужили смо се за више од 800 милиона КМ. Чак 80 одсто од тог износа, намијењено је јавном сектору”.

Није први пут да јавност у Босни и Херцеговини слуша о реформама јавних предузећа. Помињу се у бројним потписаним документима и предизборним обећањима. Јесу ли суштинске промјене – кадровски резови или приватизација уопште реална опција?