Свака јача киша у појединим тузланским насељима изазове поплаве и нанесе велике штете. Поплављени домови, пољопривредна земљишта и уништени мостови постају саставни дио живота у овом кантону. Хоће ли се Тузлаци, као и на пандемију коронавируса, морати навићи на нову свакодневницу и када су у питању поплаве?!

Петочланој породици Мркаљевић из Тузле недавна поплава је уништила све што су годинама стицали. То је већ трећи пут од 2006. године да остају без ичега, причају нам у сузама и страху.

„Само реновирам, мало окрешим и вратим се и опет доживљавам једно те исто. Ево ово сад је била тотална штета. Отишло је у приземље, све је однијело. И потпорни зид је срушен“, рекао је Мирсад Мркаљевић.

САМИЛА МУЈКАНОВИЋ

„Нисмо могли овуда да изађемо. Дошла нам је Цивилна заштита и ватрогасци. Ннису смјели овдје да сиђу. Мој муж је и јетрву извлачио, и њено дијете и мене“, казала је Мујкановић.

И овог пута, попут многих ранијих, спас су им били хумани грађани који им донирају одјећу, храну и намјештај. Да од надлежних нема много помоћи свједочи и Сребреничанин Џевад из колективног насеља Михатовићи, који је, након удара грома недавно, остао без јединих прихода. На мјесту гдје је била штала остало је само згариште.

ЏЕВАД СМАЈЛОВИЋ

„Овдје сам имао машину за балирање сијена, трактор, имао сам пратеће опреме и још других ствари, алата за пољопривреду“, истакао је Смајловић

Ни до Џевада још нико од надлежних није дошао и понудио било какву помоћ, а каже, нада се томе сваки дан. Све што је добио је полицијски записник. Док грађани страхују током сваких већих падавина и очекују конкретнија и трајнија рјешења, изјаве са локалног нивоа да шахтови нису пројектовани за толику количину воде, не охрабрују

СЛАВКО СТЈЕПИЋ, начелник Стожера цивилне заштите Града Тузла

„Немогуће је избјећи штете у оваквим временским условима и, нажалост, чини ми се да ћемо морати да се навикнемо да то постаје наша свакодневница“, објаснио је Стјепић.

Изгледа да пандемија није једино што грађани требају прихватити као свакодневницу. Како ће то поднијети породица која нема оспособљен спрат за живот?

Из Кантоналне управе цивилне заштите не сматрају да се не може изнаћи трајно рјешење. Директор Зоран Јовановић нам је потврдио да су у припреми приједлози мјера, на захтјев Кантоналне владе. Неке од најзначајнијих су рад на планској регулацији корита потока и ријека, те ригорозније казне појединцима за бацање смећа.

Да ли су милиони којима су плаћене посљедице могли давно бити уложени у рјешавање узрока? До када ће грађани бити препуштени само хуманости других, док они које су бирали за представнике посматрају агонију? Одговоре на ова питања не зна нико у Тузли.