Још једно питање око којег босанскохерцеговачки политичари не могу постићи сагласност је “Јесмо ли већ приступили интеграцијском процесу у НАТО или само сарађујемо са савезом?”. Питање је покренуто на сједници Заједничке комисије за обрану и сигурност БиХ на којој је презентиран Програм реформи за ову годину. Различити политички ставови у првом плану, али у мирнијем тону.

На столу једна тема: Статус и реализација документа Програм реформи БиХ. И у старту парламентарци се питају у чему је разлика Програма реформи за ову у односу на претходну годину? Али и то јесмо ли ми већ у интеграцијском процесу или само сарађујемо? Све су то већ познати политички ставови. Иако Заједничка комисија у ланцу одлучивања о самом НАТО путу нема ингеренција, битни су да би релаксирали амбијент, каже предсједавајући Заједничке комисије.

“Могу закључити као предсједавајући из ове расправе, јесте добра дискусија, она јесте увијек оптерећна политичким ставовима и позицијама, али то је ипак умјерен, коректан и дозвољен дијалог”, каже Асим Сарајлић, предсједавајући Заједничке комсије за одбрану и сигурност БиХ.

Најгласнији су били парламентарци из опозиције. Драган Мектић тражи да се грађанима објасни гдје се БиХ налази у процесу интеграција у НАТО. За Мектића ми смо већ у МАП-у. Сличног става је и Џенан Ђонлагић. То потврђује чињеницом да у активностима за пријем у НАТО нису измијењени кључни документи, попут Закона о одбрани. Иако су овакви ставови раније били разлози за вишемјесечне политичке блокаде, данас се морамо окренути договору, један је од ставова.

“Нормално је да парламентарци другачије размишљају и промишљају и износе своје ставове уз оно што је питање Сјеверноатланског савеза и БиХ, чули смо да се парламентарци желе више укључити у времену пред нама у саму израду документа”, истиче Јосип Бркић, предсједавајући Комисије за сарадњу с НАТО-ом.

Једни вјерују да је чланство у НАТО-у предувјет за улазак у ЕУ и напредак. Други сматрају да Програм реформи тек продубљује сарадњу с НАТО-ом, без чланства. У сваком случају, прво је потребно усагласити и дефинирати активности које требамо испунити у овој години.

“Овај документ, осим у оном сегменту војног и обавјештајног и сигурносног, препознаје и реформску агенду која нас води према ЕУ, и у том смислу се јако битно фокусирати се на активности, а не да ли је назив документа овај или онај”, каже Марина Пендеш, чланица Заједничке комисије за одбрану и сигурност БиХ.

“Ми годинама нисмо рјешили питање вишкова наоружања и то оног дијела које треба продати. Овдје пише неистина, да вишак наоружања који се прода иде Министарству одбране. Није тачно, то је ентитетска имовина, 80 посто иде ентитетима, а 20 посто Министарству одбране. Пуно ствари има које нису тачне”, наглашава Душанка Мајкић, замјеница предсједавајућег Заједничке комисије за одбрану и сигурност БиХ.

Иако се програм реформи за ову годину не разликује од прошлогодишњег, коначну ријеч мора дати Вијеће министара, а потом и НАТО савез. А шта смо добро урадили или не у прошлој години, сазнат ћемо након што пошаљемо Програм реформи за ову годину.