Народно позориште Тузла прославило је 72. рођендан, а у условима пандемије умјетници дијеле судбину суграђана и активности прилагођавају мјерама које доносе надлежни.

Како више није могуће играти представе за публику као некада, велики број глумаца је остао без ангажмана или су извор прихода пронашли у другим пословима.

Ипак, Народно позориште у Тузли је примјер одговорног понашања, али и љубави према умјетности која пркоси пандемији.

“Већ годину радимо у посебном режиму и нисмо, на срећу, имали ескалацију заразе. То је првенствено резултат одговорног понашања колега. Представе не изводимо задње двије седмице, уважавајући нове мјере које нам додатно смањују број посјетилаца у сали, али и ограничење кретања”, казао је директор Народног позоришта Тузла Мирза Ћатибушић.

Но упркос цијелој ситуацији, на сцени тог позоришта током пандемије изведено је 37 представа, с тим да је пауза у извођењу била од 10. марта до 19. септембра. Представе Народног позоришта Тузла увијек су праћене максималним бројем дозвољених посјетилаца од 70 особа, док је од фебруара њихов број ограничен на 30.

Ћатибушић је мишљења да позоришта у Босни и Херцеговини махом имају исте проблеме са пандемијом и без ње.

“БиХ је сложено друштво, са мноштвом проблема који се смјењују на дневној основи. У таквом друштву јако је тешко култури пронаћи своје мјесто и ту пандемија није донијела ништа ново”, мишљења је Ћатибушић.

Културним установама, сматра он, треба системска подршка невезана за пандемију јер култура као дјелатност треба потпуни заокрет у смислу стварања система који културу неће посматрати као социјални случај, већ као културно благо, што у великој мјери јесте.

Он подсјећа да су извори прихода у вријеме пандемије за младе и незапослене глумце затворени те ангажмана нема.

“Позоришта су приморана да репертоар прилагоде само глумцима и глумицама ансамбла јер финансијски не могу ангажовати вањске сараднике. Рад са дјецом кроз драмске групе је обустављен, филмска индустрија скоро да не постоји. Такођер, умјетници у БиХ не спадају ни у једну категорију која би могла примити новчану накнаду са неког нивоа власти”, устврдио је он.

Садика Авдић је млада, перспективна глумица која је на почетку карантин видјела као прилику за креативност, учење нових вјештина за које до тада није имала довољно времена.

“Нажалост, тај одмор се претворио у неплаћени одмор чији се крај још не назире. Затворена позоришта, забрана окупљања, затворене школе, забрањен контакт. Све су то ствари које су ускраћене глумцима, а чији посао се заснива на томе”, подвлачи Авдић.

Умјетници кажу да позориште без публике не постоји.